УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Translate

понедељак, 27. април 2015.

"Авала филм" има огромне потенцијале

 "Авала филм" има огромне потенцијале
ПРЕМА сазнањима “Новости”, Богољуб Карић, који стоји иза “фантомске” фирме “Филмски пут”, која је 22. априла на лицитацији, по почетној цени од 980.349.988 динара, купила комплетну имовину “Авала филма”, има велике планове за највећи филмски студио у овом делу Европе.
Наш извор каже да је Карић спреман да уложи велики капитал, а међу пројектима које је зацртао су нова БК телевизија, комплетно реновирање филмских студија за потребе светских продуцената, подизање хотела и остале ексклузивне инфраструктуре. Карићево интересовање за “Авала филм”, како истиче наш извор, поред огромне непокретне имовине коју поседује Филмски град на Кошутњаку, појачало је и то што ће наша влада ускоро донети закон о бенефиту за стране продуценте који овде снимају - повраћај 30 одсто средстава од износа које потроше током снимања у Србији, што реално може да донесе велики новац.
Тако би Карић, са постојећим студијима које планира да реновира, могао да постане и главни носилац филмске индустрије за странце у овом делу Европе.
За подизање новог “српског Холивуда” и нове инфраструктуре, Карић за 9.000.000 евра, колико је платио “Авала филм”, има на располагању 37 хектара. Према рачуници Економског факултета у Београду, конверзијом у грађевинско земљиште овај плац би вредео од 75.000.000 до 100.000.000 евра. “Авала филм” има и око 20.000 квадрата пословног простора, седам филмских студија, више од 100 канцеларија...
БК група у суботу је издала званично саопштење, у којем се, између осталог, каже:
Да је БК група икако имала могућност да се надмеће у купопродаји `Авала филма` ми бисмо понудили најмање 100 милиона евра јер потенцијал Авала филма, највећег филмског студија у некадашњој Југославији, раван је америчком Холивуду. Од насилног отимања и гашења БК телевизије, као и политичког прогона Богољуба Карића, БК група није у филмској индустрији. Као што је познато, није учествовала ни у једној криминално-коруптивној приватизацији у Србији."

СУДСКА ПРОДАЈА
Премијер Вучић изјавио је у суботу да је суд, а не Влада Србије, продао “Авала филм”, који је имао дуг од 20 милиона евра, поручујући да држава више не треба да “одржава мртваце”.
Вучић је у Смедереву поручио да су они који сада критикују приватизацију “Авала филма” уништили све у Србији, али да притом нису говорили да је “Авала филм” био у стечају и да је имао дуг од 20 милиона евра.
- Какве то везе има са Владом? Суд је донео одлуку, а не Влада. Хоћете да укинемо судове? - упитао је премијер, додајући да је у сарадњи са Кинотеком Министарство успело да заштити филмски фонд, тако да Србија неће изгубити филмове.


Међу пројектима и нова БК телевизија | Култура | Novosti.rs

ПЕСМЕ ИЗ КАФЕА У ГРАДУ НА КОЛУБАРИ / Дејан Богојевић

ПРОКЛИЈАЛИ КРИК



Свој облик губимо у најдубљем сну
Беше ли то сећање таласа
или
Молитва убијених ветрова: корен и црни цвет

Тунели од магле
Путеви од чаробне прашине

У самом телу блешти проклијали крик
И светлост помешана са патњом
Док борба траје
Тражим случајно изгубљену песму

Јарам моћни
Никад намерно употребљен
У препуној чаши
Још је један стих

Нећу бич
Опрезан
Намерно
Бити желим
Црн




ТАШТИНА ГЕРИЛЕ



У трену кад се пресвлачи ум
И велика дела: статуе, металне конструкције,
                                                   плачни екрани
Ми постајемо океани и мора у
Великом праску праскања смрти

То реч умире
Спремна да роди се
На новом копну
Где понавља мантру
Ситни камен – котрљајући

И не пишем више о трицама
Удара ме све више киша олујна

Лењо у нашем граду
Девојке се свлаче по тротоарима

Треба само прекорачити
Сачувати непријатеља
Као љупку сачмару

Не желим те нежности што их преваљујеш
Преко змијског језика
Док лепе умрлице
Докони грађани савесни грађани грђени

Ти помераш границе и вагоне
Острвљене воде
Поклекле росе прокисле преље

Још увек без тетоваже
Бауљаш међу митовима строга и кивна
Док сврху тражиш на новинским страницама
Које говоре о комшилуку и јефтиним цртаћима

Пијеш неки воћни чај
(дивља трешња, јабука + цимет)
Без боје густ
Док спремам десант на време
У коме је крајњи доказ рат исказа

(Крв и вино)

Нисам ти писао песме
Само памфлете
О таштини гериле

КАО ПРЕГЛАСНИ ОКЕАНИ


Ходају између солитера људи – кажу
И различити су градови у јануару – ћуте

Изнад ништавила су руке
Попут пробуђених општих места
У причама

Окренула се низ стрму улицу
То није миран сан
Као казати истину која даљине заборавља

Једино додир
У мојим рукама ветрови се укомешали
Као прегласни океани

И даље је то само моја прича
(О нама)
Док се свет скрио у дрхтај
У лепет

Те очи ме претварају у лет
Подрхтавају кораци
И сан се котрља
Низ стрму улицу

      = извор: из нових књига српских песника

 CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-1

БОГОЈЕВИЋ, Дејан, 1971-
   Појам знака или Варијација милосрдне јеке
или Песме из кафеа у граду на Колубари или  
Нема немих контаката са њом / Дејан         
Богојевић ; [илустрације у књизи Дејан     
Богојевић]. - 1. изд. - Београд : Апостроф',
2014 (Ваљево : Графопрес). - 61 стр. :     
илустр. ; 20 cm. - (Библиотека Шум      
времена ; књ. 216)

Тираж 300. - Биобиблиографска белешка: стр. 
53-55. - Стр. 56-58: Сновље знаковља /    

ISBN 978-86-7634-140-5

COBISS.SR-ID 207979532

петак, 03. април 2015.

Jedna od tura: "Vinatovača – Straža – Buk – Kraku Ursuli"

Dužina trase – 43 km

Ukupni uspon – 1000 m
Najniža tačka – 640 m
Najviša tačka – 1256 m
Kondiciona težina – 6/10
Tehnička težina – 7/10
Izvora pitke vode – 3


Ovo je još jedan od lepih, relativno kratkih i kondiciono aktivnih uspona na planinski vrh, i to ne bilo koji već Stražu, drugi vrh po visini na Kučaju (samo 28 m niži od susedne Velike Treste), i verovatno jedan od najboljih kučajskih vidikovaca. Ovaj vrlo atraktivan vrh karakterišu vertikalni stenoviti odseci koji se spuštaju ka dolini Bobovačke reke (jedna od reka koje tvore Resavu), pružajući sa ivice veličanstven vidik ka dolini Resave, kao i glavnom grebenu Kučajskih planina na levoj i Beljanici na desnoj strani. Ako se osvrnete, iza sebe ćete videti mistični vrh Lisac, zadenut u šumovitiji deo Dubašničke površi, kao i Crni Vrh sa svojom belom meteorološkom kupolom i čitav greben Velikog Krša, iza koga se pomalja Stol. Sve u svemu, ovo je jedno od mesta na kojima, po vedrom vremenu i u uslovima dobre vidljivosti, zaista vredi biti.
Pogled sa Straže ka BeljaniciVelika Tresta sa vrha Straže
Početak ove vožnje je na Vinatovači, sjajnom mestu za kampovanje gde postoji veliki kameni krst i ozidana nadstrešnica, dokle je zahvaljujući kvalitetnom makadamskom putu (13 km od kraja asfalta u Lisinama) jednostavno stići bilo kakvim kolima. Vinatovača je zbog svoje geografske pozicije sjajno polazište za veći broj atraktivnih krugova po Kučaju i Beljanici, tako da je možete koristiti i kao bazu za duži boravak.
Sama vožnja je što se konfiguracije terena tiče prilično jednostavna: svodi se na lagani, postepeni uspon ka Straži, na kome nakon 10 km vrlo blagog i u dubokom šumskom hladu prijatnog savladavanja 300 m visine do Krnje Jele sledi 4 km vožnje preko livada do Vojala, po gotovo ravnom terenu, da biste, nakon skretanja ka Straži, izveli završnih 350 m uspona u narednih 7 km puta. Dakle, sa prosečnim nagibom od 5% ili manje ovaj uspon se ne može smatrati zahtevnim i biciklisti prosečne kondicije savlađuju ga bez poteškoća.
Pred izbijanje na greben Straže trasa se odvaja od glavnog (nasutog) puta i posle par stotina metara izlazi na otvoreni prostor širokih livada, gde levo od vas ostaje zaobljena šumovita kupa Velike Treste, dok je par desetina metara u šumarku ispod prevoja Hajdučki Kladenac, izvor na najvišoj nadmorskoj visini od svih u slivu Resave, koji se smatra za nezvanično izvorište Resave. Poslednji kilometar do najviše tačke Straže ćete verovatno delimično pedalirati, a delimično gurati, ne samo zbog nagiba koji se pred sam kraj pojačava, već i zbog činjenice da vozite uskom, neravnom stazicom, koja ume da zaraste u visoku travu pa probijanje i zbog toga može da postane nešto teže. No izlazak na Stražu vredi svake mrvice uloženog napora i predstavlja pravu nagradu za upornost u pedaliranju uzbrdo.
Stena StražeNa livadama Straže
Ne sumnjam da ćete gore provesti značajnu količinu vremena, ali koliko god ta pomisao delovala mrsko, u nekom trenutku treba krenuti nizbrdo. Trasa koju sam vam zacrtao vodi putem najsolidnijeg kvaliteta od svih, mada je blago zaobilazna. Ako ste raspoloženi za još probijanja kroz visoku travu i malo više avanture, možete da produžite grebenom Straže ka manjem vrhu, a zatim da na pogodnom mestu skrenete par stotina metara u desno (ka severoistoku) i dokopate se slabašnog kolskog puteljka, koji će vas, i dalje prateći greben Straže, ubrzo spustiti do jednog salaša na prevoju. Od ovog salaša imate dve opcije, bilo da siđete ispod njega gde ćete ubrzo ugledati šumski put koji praveći nekoliko serpentina vrlo brzo silazi na vašu trasu tvoreći značajno skraćenje (ovako je krug čak 8 km kraći, ali gubite posetu vodopadu Buk), ili tako što ćete zaobići salaš s desne strane i prateći puteljak koji i dalje ide desnom padinom grebena, ubrzo se vratiti na zacrtanu trasu.
Ako pak niste raspoloženi za ove eksperimente i „borbu“ sa puteljcima i stazicama lošijeg kvaliteta, vratite se sa vrha Straže na glavni put i nastavite nizbrdo. Solidnim putem ćete se vrlo brzo spustiti u pitomu krašku uvalu Rečke, gde ćete sem na zelene livade nabasati i na veća stada ovaca, koza i krava sa obližnjih farmi (ovo je kraj gde je stočarstvo još uvek intenzivno), a nakon što preko jednog mini prevoja napustite Rečke, na putu prema makadamu Žagubica – Beljanica proći ćete pored izvora dobre vode na dnu jedne velike vrtače desno od puta (u waypoint kolekciji označenoj kao „VODICA“).
Kraška uvala Rečke (i na Beljanici postoji istoimena uvala)Ispod stene Straže
Stigavši do glavnog puta skrećete oštro levo i ubrzo ćete se spustiti na Buk. U pozno proleće je ovo čitav sistem slapova koji se u širini od više desetina metara slivaju sa obližnjih mahovinom obraslih stena, često prelivajući se i preko samog puta, dok je u druga godišnja doba ovo izvor sa mnogo manjom količinom vode, ponekad gotovo na granici presušivanja. Dakle, ako Buk želite da vidite u njegovom punom svetlu, posetite ga krajem maja ili početkom juna.
Nastavljate još koji kilometar blago uzvodno dobrim putem koji vodi dolinom reke Busovate, a onda kreće tehnički i kondiciono najzahtevniji segment ove trase – treba nekako „preskočiti“ greben Kraku Ursuli i vratiti se u dolinu Resave. Dosta jak uspon (i u kišnim periodima blatnjav) brzo će vas izvesti na 900 m nadmorske visine, do prevoja odakle imate dve opcije. Jedna je da produžite putem pravi naniže, koji će vas spustiti direktno u dolinu Beljaničke reke, ali kroz nekoliko kapija i privatnih poseda ljudi koji ne vole da im se prolazi kroz posed. Varijanta kojom vodi ovaj trek se prvo penje par desetina metara do jedne jabuke, a zatim skreće putem kroz šumu (često gustu i mestimično pomalo zaraslu, ali vozivu), dugo držeći visinu i na kraju se spuštajući uz nekoliko serpentina u dolinu Beljaničke reke. Naštelujte kočnice pre ovog spusta, trebaće vam.
Buk
Skoro da smo stigli do mesta sa koga smo krenuli. Preostaje samo još da putem niz Resavu pređemo još par kilometara do spoja sa Vinatovačom, skrenemo levo preko mostića, i vrlo brzo smo tu. Osvrnite se pritom i bacite poslednji pogled na stenu Straže – lepo je videti gde ste bili, odozdo deluje gotovo neverovatno.

       = Videti više: Staze i bogaze

Follow by Email