Први снег на Радану (махала Весинаца, Ивање)
(Фотодокументација Заветине, децембар 2013)
(Фотодокументација Заветине, децембар 2013)
Премало љубави
Премало љубави за дан
Љубави
У жмиркању
зрикавих окана
Самотних
Одасвуд
Куд
несташе Ти кораци
Стазом
бестрагном у подне
Премало
љубави за ноћ
Љубави
У
кикоту звезда ридалица
Јатећих
Ниоткуд
Куд
ишчиле Ти сенка
У
ноћи гладног месеца
Премало
љубави за љубав
Љубави
У
стиску бутина небеса
Бескрвних
Изотуд.
Тако Те требам
Тако Те требам
Откад пре дана
Дану празно отворих око
Откад у тмини
Тмини бујно расцветах бедро
Дланом врело, бело просањах чело
Откад Ти дивље
Дивље провалих срце
Тако Те требам
Да додирнеш ме
Саклониш од ове пути
Од звери ове
У ноћ нам не дошла
Далеким својим недодиром.
Не могу се усресредити
Не
могу се усресредити
На
ноћ
Моја
кожа под Тобом је хладна
Помешане
су звезде
Над
нама
Подављена
небеса
И
ноћи нема
Нема
Већ
неко време
Не
могу се усресредити
На
дан
Под
овим оштрим цвркутом
Раздерана је земља
Под
нама
Љута
звери звери на умору
И
дана нема
Нема
Већ
неко време.
 |
| Сутон у Ивању (Радан планина) - југоисточни хоризонт (Кукавица) (Фотодокументација Заветине, децембар 2013) |
Вечерас ћемо
се волети
Вечерас ћемо се волети
Јер у корито блудна вратила се река
И последња птица
Небу предала
Далека
И њу ће ноћас иста
Светла
Обавити тама
Усном Ти усни
пронашав шару
Овоземном
Свеслично
Дару
Вечерас ћемо се волети
Док се у грудима бескрај слеже
И све нас у исту постељу вуку
За опрост исткане
Свиласте мреже.
Нема коментара:
Постави коментар