Неутабаним трагом

ТРАГОМ ПЕСНИКА, како је писао Слободан Марковић, својевременоу "Борби"

..
..

Слободан Марковић: ДОК ЧИТАМ УЈЕВИЋЕВЕ ОБРАЧУНЕ СА СРЕДИНАМА

…Тин Ујевић је сматрао како је савладати јавност немогуће. Јавност је назвао хидром од хиљаду глава, али је такође рекао за себе како за његову мисао нису  меродавне већине и како он у свим могућим случајевима увек даје заправо само једном човеку , а то је он сам». (....) Поменуо сам

у овом напису КЊИЖЕВНУ РАДИОНИЦУ. Довео сам је у везу са овим старим изјавама великог књижевника, јер хоћу примером да покажем како је рад на поезији строго ли чан, И да ту само појединац може у име одређених тенденција да изгара и да се бори у арени која је као васиона.

И сам сам присуствовао код пе сника Љубише Јоцића 1944 колективном  стварању песме. на надреа листичком принципу, и, учествовао сам, али углавном као да сам играо, фоте. Тај посао нисам сматрао часним.  Не  желим   да помињем  имена неких песника, који су издали већ и изабране стихове, а код којих се налазе читаве мисли, читави  стихови других људи. Рецимо код двојице сам нашао оно што је одавно написао Паскал.  Овде ' ћу  то сасвим издвојити  у оној сразмери како су га ови песници које нећу да именујем употребили: трска која м и с л и.

Кад   се  извесна   група   песника јавила,  настављајући  једну  одређену тенденцију поетску, која је манир и која је апсолутно лабораторски производ, Ристо Раткови је говорио:

„Ово ће трајати једно време. Али, то су све песме на индигу. Сви су исти. Сви су досадни. То је тешко прихватити као слаб препев. То су уствари препеви. Углавном од Француза и Енглeза, махом." ...

ЛеЗ 0008032 

..