МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ

МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ
МИШЉЕНОВАЦ Поглед са гробља на Старцу. Музеј под ведрим небом. ПОКУШАЈ СТВАРАЊА ЈЕДНОГ ТАКВОГ

Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Капија Вир, Винча, Звижд, Земља

Капија Вир, Винча, Звижд, Земља
Прототип Главне капије | Сазвежђа З

Translate

Укупно приказа странице

Ко

Ко
(Отворен позив на сарадњу сродних душа!) КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима и заштићеним, нејавним, локацијама Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. Потврђени, примљени чланови Новог Друштва.... | Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001. Нека права су задржана.

Претражи овај блог

ПРЕТРАЖИВАЧ

ПРЕТРАЖИВАЧ
ПРЕТРАЖИВАЧ "Сазвежђа З"

понедељак, 30. март 2015.

АВРАМОВА ВОДЕНИЦА / Драган Борисављевић

фотографија Бојане Цокић, снимљена у Зајечару. Видети: више: Фотографије БЦ


Аврам Козић пошто пређе многа брда
Дође до Топлице са девет синова
Девет година дању и ноћу
Јазише они воду ногама и рукама голим
И кад код Тамника подигоше брану велику
Девет витлова захуча
И поче да меље воденица Козничка
Сваки син доби по деветоро деце
И девети дан мељаве
А Аврам узе столицу и чибук
Седе под орах пред кућом
Што беше му врсник
Девет снаха доносиле су му девет кафа
Од сванућа до сумрака
К вечери синови се око њега окупљали
И примали заповести за сутра
Ту му је жена прелепа Марија
Доносила пите и погаче кајмак и сир
Печене кокошке ћурке пловке и гуске
Младу јагњетину и јунећи бут
Свињске вешалице и ребра сува
Млеко кисело и сурутку
Љуту ракију шљивовицу
И грејану комовицу кад застуди
И велики врч вина црнога
И тестију воде хладне
Тако је он проводио живот
И вазда друге саветовао као из књиге
Иако ни слова једног није знао
Недељом је облачио ново одело сукнено
Узимао штап што га је сам издељао
И жустро грабећи одлазио до реке
Прегледао уставу ваду витлове
Камење добоше и мушњаке
Узимао брашно међу прсте
Мирисао га и проверавао
Да ли је ситно довољно
Потом на столицу троношку
Седао испред и причом дугом
Заносно разговарао помељаре
Којих је увек много било
Из Баца Тулара Калудре
Тмаве Сувога Дола Стубла Пљакова
Барлова Вршевца Бајгоре Виче
И многих села од Јастрепца
Па све до Радана и Соколовице
И поживе Аврам век и по
Кад му почеше да мру синови
А унуци да одлазе у свет
Њему се учини да се устава његова
Сва разгради и вода однесе низ реку
Све све
И људе и децу и воденицу
И преста да иде икуда
И да седи под орахом
Затвори се у кућу
И у себе
Ни реч да прозбори
Ни дуван да запали
Кад му јавише да је Остоју
Последњег живога сина
Витло свитлало и руке му здробило
Леже у кревет и не уста девет недеља
А кад виде сина оздравелог
Само преврну очи
Сад и Остоја често
Под оним орахом седи
И чека да му се синови
И унуци појаве
Однекуд из света
А у воденицу
Ни он више
Не иде
Нити
Ико живи

      Драган Борисављевић:
Из “АВРАМА: Грађе за легенде” (По избору уредника)

Нема коментара:

Постави коментар