...
Шта радите када се сан оствари?
Идете у нове снове. Зато сам ја хрлио из једног у други пројекат. Цео живот сам радио оно што волим. А то што волим, радио бих џабе. И само ме је једна ствар у животу бринула – да се не обрукам. Стално сам мислио да ништа не могу да урадим сам па сам увек налазио боље од себе.
Да нисте мало прескромни?
Не! Дао сам више главних уредника него Факултет политичких наука. Из свих тих новина које сам радио, телевизијских емисија... изашли су најбољи људи. Бог ме је ускратио за штошта, али ми је дао дар да проценим друге. Дао ми је очи да видим.
Сањате нови сан?
Желим да обележим места која су важна за Београд. Хоћу Николи Караклајићу да направим плаву таблу да остане траг. Да остане нешто иза Зорана Мишчевића, Душана Прелевића. Да се у Новом Саду обележи простор Мике Антића. Дугујемо себи да покажемо како историја не почиње од нас, већ да смо ми последица нечега.
Мирис тамјана
Сећам се дана када је умро Тито. У то време, ја главни уредник листа „Здраво”. Враћам се са Дрине и кажем жени да ме вози у „Политику”. Сви већ стигли, сви добили задатке, ја не. Кажу ми: „Сви ће писати, осим тебе. Миришеш на тамјан.” Ја у чуду. Сетим се да сам дан раније, у селу Дрињача, срео Горана Бреговића и он ми дао неки мирис. „Мацо, ово је за тебе”, рече он и даде ми „азаро”. И ја се напрскао. Помислим да парфем вуче на тамјан, питам жену, а она се слатко насмеја.
Нема коментара:
Постави коментар