УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Translate

уторак, 02. мај 2017.

УСИРЕНЕ ФАЦЕ / Александар Лукић



Александар Лукић
УСИРЕНЕ ФАЦЕ


Колико јуче жива у барометру
показиваше минус грозан -
минус у бесконачно – азил се
тражио ванредан: пуцао је камен,
и људске главе од хладноће,
ко зрели плодови воћа кад тресну
са грана о земљу и распрсну.

Стрме улице добише ванредан правац
режим једносмеран: пут за гробље -
зимске санке клизе низбрдо саме.
............................................................
...........................................................
Публике равнодушне понајвише има.
Са стреха висе леденице. Провидни бајонети.



Слично овом невремену беше оно
доба кад пуче тиква међународног
пролетаријата. Кад се гласало пушкама.
Преконоћи одрпанци у пустоши,
посташе овејани мафијаши – у речник
заведени под одредницу капиталисти дерикоже.

Социјалистички синови: пришипетље.
Стара шема по укусу актуелног система.
Транзиција: балвани на продају, хало!
Јуриш у галоп преко пањева. Суморно.

Свињске бутке у излогу: распродаја.
Мале заобљене официрске шапке.
Социјалистичка бајка првомајског славља -
форум рођака, курви. Журке првоборачких
маторих штака - ордење на кило: пушке у шошци.

Корак по корак: отромбољена кила!
У њеној кеси једно јаје за показивање.

Згуза непожељна поза код другарица.
Потпун ужитак: гледај људски у лице.

Пази како чика брије: не дрхти му рука,
све кратки потези ко да игра шах.

Прва пролетерска бригада – прегорела лицна,
у Београду напослетку трепери најдуже
ко да се деца играју прекидачем: пали – гаси.

Јебеш му матер: окиде се уже. Радници
одахните, не наваљујте! Врви од гонореје.

Сад се мишји реп вуче прашином: другови
из које рупе стигосте у престоницу?

Вечити револуционари - богови и батина.
Како сте се распали? Видите говна. Пуне каце.

Сита пастрмка: трбух јој распорен.


Понављам: када је умро друг Тито –
отворио сам широм прозор да из собе
излете муве, гладне и сите на поподневни
спровод са досадним фабричким сиренама
уместо свештеника. Небо је било плаво.
А на сахрани гужва, мноштво гладијатора,
свих фела - споредне улоге уздишу
по дужности: усирене фаце.

Пред носом је умирао
социјалистички свет. А доказ?
Братства жале ко слонови.
Прво узбуна, па на месту вољно.


Отаџбино на шта се спало.

         = из необјављених рукописа српских песника

Нема коментара:

Постави коментар

Follow by Email