 |
| Знак препознавања |
Владислав Ђорђевић Разлози за искључиво писање ћирилицом су многобројни. Основни су: естетски, лингвистички, стилистички, историјски, културни, верски, морални, духовни, национални, правни, политички, психолошки, педагошки, социолошки, економски,трговачки и туристички. 1. Естетски.Према општем уверењу, ћирилица је лепше, калиграфскије писмо. Замењивати је мање лепом латнициом знак је помањкања осећаја за лепо. 2. Лингвистички.Хрватска латиница има три диграма, или диграфа, или двословља (dž, lj, nj), као и четири слова са дијакритичким знацима (č,ć, š, ž). У ћирилици таквих слова нема. Ћирилица је, дакле, лепше и функционалније писмо. 3. Стилистички.Писање ћирилицом утиче на ограничавање употребе страних речи (туђица). Писање латиницом поспешује њихово продирање у српски језик. Брига за чистоту српског језика препоручује писање ћирилицом. 4. Историјски.Срби су, рачунајући и наше словенске претке, писали разним писмима: глагољицом, ћирилицом, арабицом и латиницом. Глагољица се давно повукла пред једноставнијом ћирилицом. Арабица је била писмо само говорника српског језика муслиманске вере. Латиница је била све до средине XXвека углавном писмо говорника српског језика католичке вере. Од средине XX века, под утицајем комунизма, она се проширила и на Србе православце. Упркос овим променама и девијацијама, ћирилица је била и остала суштински једино писмо Срба православаца. 5.Културни.Др Петар Милосављевић у књизи „Српска писма” (2006) опширно пише о писму Лепенског вира, Винчанском писму и писму Велесове књиге и тиме уноси збрку. Мада је проучавање тих писама корисно и хвале вредно, њихово сврставање у „српска писма” је хеуристички нетачно. То што се нека од ових писама налазе на територији данашње Републике Србије не говори о њиховој етиолошкој повезаности ни са Србима ни са државом Србијом. Та праисторијска писма припадају културној баштини целе Европе и света, а не само Србије. Насупрот њима, ћирилица (старословенска, српскословенска, рускословенска, славјаносерпска, вуковска) била је и остала изразито обележје културе српског народа. 6. Верски.Писмо католичких Словена је латиница. Њом се служе католички Словени Пољаци, Чеси, Словаци, Словенци и Хрвати. Писмо православних Словена је ћирилица. Њом се служе, или би бар требало да се служе, православни Словени: Руси, Белоруси, Украјинци, Бугари, МакедонцииСрби. Широка употреба латинице код Срба сведочи о нашем озбиљном национално-верском застрањењу. 7. Морални.Настанак ћирилице је везан за мисионарску делатност св. Солунске Браће, св. Кирила (нареченог Константина Филозофа) и његовог брата св. Методија. И данас је ћирилица искључиво писмо Православне цркве. Искључиво коришћење ћирилице повезује нас – макар и несвесно – са православном културном традицојом, а тиме и са православном духовношћу и моралношћу. 8.Духовни.Ћирилица је свето писмо православних Словена.Старословенска азбука представља једну врсту вероисповедања („Аз буки вједи…”). Стога је свака употреба ћирилице у основи потврда веровања у трансцендентни значај и смисао писaња. 9. Национални.Срби, Хрвати и Бошњаци говоре исти језик,који историјска филологија назива српским. Али ова три народа разликују се у вери. Будући да је основна differentia specificaмеђу њима религија, то значи да ћирилица, као искључиво писмо православне традиције, треба да буде и искључиво писмо Срба. 10. Прaвни.Познавајући и признавајући културно-историјски и национално-државни значај ћирилице, Устав Републике Србије (Члан 10) напомињeда су у службеној употреби у Републици Србији „српски језик и ћириличко писмо”.Ова уставна одредба је обавезујућа за све. И међународне институције признају да је ћирилица једино српско писмо. По класификацији UNESCO-а,Вукова ћирилица је српско, а латиница хрватско писмо. 11. Политички.Употреба ћирилице је мера нашег идентитета, интегритета и суверенитета. Широка распрострањеност латинице у Србији сведочи о слабости српске националне свести и слабости српске државе. 12. Психолошки.Коришћење два писма може да створи осећај несигурности, нестабилности, подвојености, располућености. Коришћење само једног писма ствара особе са унутрашњом сигурношћу и кохезијом. 13. Педагошки.Ђаци се у Србији уче двама писмима, што и њима и њиховимучитељима ствара много проблема. Учење два писма представља својеврсну педагошку ентропију, губитак времена и енергије. Двоазбучност штети младима, јер их чини несигурним писцима. Није реткост да млади људи бркају ћирилицу и латиницу. И није их због тога кривити. Крив је школски систем који им ту несигурност ствара. Често се могу видети графити, чак и они националистичке садржине, у којима су помешана писма. Све би се то отклонило када би се у школама прешло на искључиво коришћење ћирилице. 14. Социолошки.Коришћење два писма у једном националном корпусу доводи до непотребних гложења. У нормалној држави не би била потребна удружења попут „Ћирилице”, јер би се подразумевало да један народ има једно писмо. У условима једноазбучја не би били потребни ни чланци, књиге, телевизијске емисије и други облици културног ангажовања у прилог овог или оног писма. Други народи, који су питање писма решили на једини природан начин – на начин једноазбучја, могу своју снагу да употребе на друге културно-језичке делатности. Ми смо, нажалост, у ситуацији када се још боримо са најелементарнијим питањем – са питањем писма. Социјалну кохезију и културни напредак остварило би једноазбучје. 15. Економски.Исписивање текстова на два писма, како је данас чест случај, представља губљење времена и енергије. Двоазбучност је неекономична и представља економски баласт. 16. Трговачки.Вукова ћирилица представља својеврстан српски бренд – нешто што одликује само српски народ. Одражавајући српски идентитет, она има и велики трговачки значај. 17. Туристички.Искључиво српско национално писмо ћирилица може странце привући у Србију. Љубав и оданост према Србији може бити најбоља туристичка реклама. Идеја да ће латиница привући туристе потпуно је погрешна. Грци љубоморно чувају своје национално писмо алфавит и због тога немају оскудицу у посетиоцима. То љубоморно чување сопствене културе, па и писма, управо је оно што странце и може привући у Србију. Има вероватно још разлога за употребу ћирилице, али ћу овде ипак стати да не би било по оној латинској: „Ништа не доказује ко превише доказује” („Nihil probat qui nimium probat”). Но, и оволико колико је речено мислим да је довољно да се може закључитида је искључиво писање ћирилицом научно оправдано и друштвено потребно. У Новом Саду, 11. мaja 2011. Владислав Ђорђевић председник Управног одбора Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица” ___________________________________ ПРЕТОПЉЕНИ ИДЕНТИТЕТ „Јерменски калуђерски ред грегоријанске цркве мехитариста основан у 18. веку у Италији. Своје име добио је по светом Мехитару (1676–1717), који је, вративши се са великог пута у Јерменију, донекле прилагодио исповедање своје вере западним обичајима. Пошто се већа група Јермена – мехитариста из Трста – преселила у Беч, царица Марија Терезија им је подарила привилегију да оснују штампарију. Против тога су се побуниле све грађанске штампарије у Аустрији, јер су – као што ће се показати, с правом – у томе виделе за себе опасну конкуренцију. Тек 1818. тадашњи главни цензор Аустро-Угарске под Метернихом и директор Националне библиотеке Царства, Словенац Јернеј Копитар, прибавља штампарији сва права, која ће она искористити да набави слогове за оригинална писма 41 језика. Међу првима је штампала дела Копитаровог штићеника, Вука Стефановића Караџића из Србије, за која је излила слова по његовој идеји. Тако су захваљујући јерменским калуђерима штампани Вуков рјечник, његове збирке народних песама, његов превод Новог завета, а нешто касније, 1847. године и Горски вијенац под непосредним надзором аутора, Петра Петровића Његоша. Штампарија је активно са ручним слогом радила све до 1999. године. Нешто пре тога понудила је на продају стара оловна слова разних азбука, поред осталог и прве Вукове српске ћирилице. Србија није нашла за потребно да релативно јефтино откупи тај слог, који би за многе познаваоце имао вредност реликвије, тако да је претопљен у олово и продат као сировина.“( Poslali vest iz "Udruzenje knjizevnika" uksrbije@yahoo.com )
Нема коментара:
Постави коментар