СРОДНЕ ВЕСТИ

          ПОСЛЕДЊЕ две деценије путујем светом и своја искуства износим у књигама за моје читаоце, који, такође, све више путују, јер су Кинези међу најбројнијим туристима у свету. Волим романе, а на мене је много утицао "Хазарски речник" Милорада Павића. Ту књигу сам изузетно заволела, али и тешко схватала, и она је била и повод мог првог доласка у Србију. Ово за "Новости" каже једна од најпопуларнијих савремених кинеских списатељица Данјан Чен (1958), ауторка потресне, опомињуће, али и охрабрујуће књиге "Шангајска принцеза", која се на кинеском језику стално доштампава и до сада је продата у више од 900.000 примерака. Књигу су управо објавили "Просвета" и "Лагуна", у преводу Драгана Миленковића, а ауторка ће је данас представити у СКЦ-у.
          - Боравила сам неколико пута у књижари "Геца Кон", у чијој галерији на спрату још постоји сто на коме је Павић сређивао рукопис овог дела. Неочекивано и за мене, једна од тема мог писања постао је и Стефан Лазаревић, кога сам прво видела на фресци у Раваници, а онда у Љубостињи, па у Манасији. Писала сам о њему као о изузетној личности српске историје, не као о свецу. О његовом оцу, кнезу Лазару, направила сам кратки ауторски филм, који је изазвао велико интересовање - каже Чен.
          Књига "Шангајска принцеза" је аутентична прича о
          Дејзи Квок, коју је отац из Аустралије довео у Шангај, где је са доласком Мао Цедунга и током Културне револуције преживела прави пакао. Муж јој је оптужен као капиталиста и умро у затвору, а она је са сином избачена из куће и на "преваспитавање" протерана на једно острво где је била физички и психички шиканирана на разне начине.
          ПРИЈАТЕЉ МО ЈЕН* ШТА се у последње време највише чита у Кини?
          - Са економским напретком дошло је и до наглог оживљавања издаваштва. Објављен је невероватно велики број књига у огромним тиражима, порастао је и квалитет штампе. Али квантитет не прати увек и квалитет, тако да уредници морају да много трагају за добрим текстом. Све више се књига и продаје, али често статус бестселера не одређује домет дела, него тема и заинтересованост потенцијалних читалаца. Ипак, и у том огромном обиљу јавља се и квалитет, па имамо и нобеловца Мо Јена, који је мој лични пријатељ. Добра књига у Кини ипак односи победу.
          * Ипак, Дејзи је успела да дочека крај Културне револуције, али и да сачува свој понос...
          - У позним годинама живота она се ангажовала као познавалац енглеског језика да помогне Шангају да што пре успостави контакт са иностранством и постане својеврсни "прозор у свет" НР Кине. Постала је позната широм света, али никада није желела да се исели из Кине нити да критикује своју земљу, тврдећи да је све што је доживела оснажило њену личност. Упознала сам Дејзи, са њом три године разговарала, припремајући ову књигу, и, као свог пријатеља, испратила је на вечни починак, на који је отишла поносна и достојанствена.
          * Како је Културна револуција утицала на ваш живот и живот у Кини уопште?
          - Почела је у лето 1966. трајала је десет година и за то време живот у целој земљи је био потпуно стао. Универзитети су били затворени, а млади, са средњим образовањем, имали су само један избор, да се баве пољопривредом или да у граду буду радници. У књижарама су држана само дела Мао Цедунга и књиге везане за идеологију. Када сам имала седам-осам година, дошли су припадници Црвене гарде, претресали нам кућу и нашавши богату породичну библиотеку на спрату, побацали књиге на улицу и све их спалили.
          * На летошњем Сајму књига у Шангају представљена је ваша нова књига "Земља ухваћених снова"...
          - Наслов је преузет из "Хазарског речника", књига говори о Србији, а ја је називам и "географским читањем Хазарског речника". У њој пишем о одређеним периодима српске историје и о својим утисцима о вашој земљи. На шангајском сајму су ме често питали како сам толико дознала о историји Србије, а ја сам им одговарала да су ми "људи помагали", међу којима је највише разумевања показао Драган Миленковић, садашњи директор "Просвете" и преводилац моје књиге.