Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Укупно приказа странице

Translate

Ко

Ко
КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима и заштићеним, нејавним, локацијама Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. Потврђени, примљени чланови Новог Друштва.... За све остале - приступ није дозвољен. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио (до краја текуће године) слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе. Видети више | Уредник Заветина | Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001. Нека права су задржана.

Претражи овај блог

Како и зашто постати члан Новог Друштва?

Како и  зашто постати члан Новог Друштва?
Како и зашто постати члан Новог Друштва у оснивању? Поразмислите добро, пре него што одлучите да се учланите у ово Ново Друштво!! .. Оснивање Друштва СУЗ – ДИБИДрУС, удружења, које би, на известан начин наставило путем неправедно заборављеног Друштва „Суз“ (основао га професор универзитетаа Мика Петровић, познатији под надимком Алас; угашено пре више од шест деценија игром судбине), али које би у суштини било ново друштво, ново удружење, вредно је труда. Ту идеју су покренуле Заветине, које већ годинама ОВИДЉАВАЈУ своја плодна искуства сарадње са писцима, уметницима, читаоцима, добротворима. Ново Друштво не би окупљало само писце, сликаре, уметнике, музичаре, и друге, већ и обичне људе, пријатеље, све оне који то желе и који би прихватају чин обнове уопште и драгоцен српски обичај Моба. . Заветине би, наравно, у свему томе помогле. Колико могу. У ово Ново Друштво могу се пријављивати, овде, прави и стварни, блиски и далеки, пријатељи „Заветина“, Срби пре свега, али и српски пријатељи и зналци српског језика, без обзира на своју боју коже, верска и политичка, и естетска убеђења. За разлику од Групе ЗАВЕТИНЕ:Запис, где су чланови примани, не само на основу једног свог талента, већ зато што су имали још неколико, чланови Новог Друштва могу бити сви добри и заинтересовани људи широм планете. Да бисмо направили Регистар свих пријатеља, који ће остати тајна чланова и Заветина заувек, молимо, када се пријављујете, да напишете своја права имена, и надимак, ако га имате, и праву кућну адресу, као и електронску. Оно што можемо да обећамо пријатељима, то је: да ћемо им слати (без надоканде сваки нови број дигиталног издања књижевног часописа Заветине+), као и – најмање једном годишње – поклон „Заветина“ – књиге и часописе… Исто тако, могли бисмо да оснујемо и једно Коло (круг визионара), које би временом заиграло своју концентричну игру широм планете. Нисмо далеко, чини ми се, и од једног Култа визионара?Можда бисмо могли, временом, да организујемо, у Србији, на Балкану, али и на другим тачкама Земљине кугле, сусрете Новог Друштва СУЗ – Дибидус, макар једном у три године?….. Пишите нам шта мислите о свему томе… Публиковаћемо најбоље иницијативе...(М. Л.) У случају недоумица обратити се Уреднику Заветина

понедељак, 3. децембар 2012.

Ljubav je specijalista / Eson JAos

Živeli su dugo
i još uvek žive, zajedno.
Čudan neki spoj,
promašaj uspešan.
Ružnim rečima se služio
psovkama često
kad joj se obraćao.
Ona je ćutala uglavnom.
Govorio joj je ti si luda žena
 kao imenom da je doziva
kao normalno
prešlo u naviku
luda si govorio joj je
kad god je nije razumeo
kad god mu je trebalo da ne bude
jadan nesrećan i mali
uvek mu je trebalo
nekako da je eliminiše
ćutala je
bilo joj ga je žao
jer slutila je nije znao
nije znao šta radi
Glas mu je divljački pucao od snage
a snaga mu je bila potrebna da je u to ubedi.
pucajući pogađao baš tamo gde treba
laka nebranjena meta  kao beba
Posečne i bodežne reči
 ceo arsenal je koristio
al miljenik tupi nož je bio
luda si...odzvanjali su ožiljci
u praznoj utrobi
luda si
kao presuda koja se izvršava
dugim mrcvarenjem
a  protezalo se
kroz vreme kroz koje je
počela sunovratno da klizi
reči su te postale njena senka
pratile je svuda
i svi su već počeli da je prate
umislila je
da ništa ne boli pravila se
a sijamski blizanci bol i ludilo su
i pretvaranje i bežanje
saučesnici joj behu
 bežeći u sebe se skrila
 sve  dok sakrivene rane
nisu počele da gnoje
crvljivim naličjem pokrivene
nelečene da trule
smrad je prihvatio da bude izdajnik
a i ko bi drugi?
bazdili su za njom tragovi
dok  je bauljala  dušom
 jednom zakletom da će ga voleti do smrti
a smrt je odugovlačila
nećkala se kurvinski
ona kao ne bi
a vec omču nad vrat je nadvila
kao zalog da izlaz  postoji
u bezizlaz
jer bol je pretio osvetom
a osveta je nemoć
a nemoć je vrh sa koga se najbolje vidi Bog
ako si na kolenima
pa se rasprostrla  pred njim
milostivim
spasi bože njega od mene
a  mene pred tobom od greha
I učini svemogući svemu kraj
a nečemu početak
izleči i pomilova
i ljubavlju urazumi slomljenu od bola
I dade Bog za života smrt.
A o  toj smrti samo se ćuti.
Posle tog zahvata promenili su se oboje
ona ga više bolom ne voli a
on sada živi sa normalnom ženom
u miru jer
teško je bilo živeti s paradoksom
Odloženo je oružje
a sa njim i nož tupi
jer sada su isti
jedno za drugo
oboje mrtvi.
Al postoji razlika velika
razlika slika
njoj je sve konačno jasno
smisleno i čisto
a njemu ništa
jer ništa nije isto.
tako,
čuvajte se ljudi jer
 bol je zmija
nekog će da ubije a nekog  izleči.
Stoga ne budite silni oholi veliki
bol ne ubija samo onog koji  kleči
od  majušnosti  ječi
Zato,
neka bude voli voli
neka bude boli boli
ne treba brkati te stvari
tako završava priča o ženi
što je umela do smrti da voli
Žao joj je žao, al više ne boli
POSLE SMRTI MOŽE
OPET DA SE VOLI.

__
Dragi Miroslave,
ovo nesto vam dostavljam da pogledate, da podelim sa vama jer nisam sigurna ni da cete vi pronaci da tu nesto vredi niti sam ja sigurna da to treba objaviti/.da ne ponizim..ne povredim../
Kao da nikada nije bilo proleće eto takav je ovaj dan ali ništa zato pozajmiću za vas jedan zračak sa one strane sveta gde Sunce sada sija...negde ipak sija..
So.

ВАМПИРИ МЕЂУ НАМА - ДОМАЋИ ВАМПИРИ

ВАМПИРИ МЕЂУ НАМА - ДОМАЋИ ВАМПИРИ
ДОМАЋИ ВАМПИРИ. - Вампири у народним пословицама Опште је познато да се Вук Стефановић Караџић готово целог свог живота бавио скупљањем народних пословица. Међу њима нашле су се и оне о вампирима: Црвен као вампир; Лети као вједогоња; Дабогда се не могао распасти у гробу! Домаћи вампири Арнаут Павле Арнаут Павле (у западној литератури познат као Арнолд Паоле) био је српски хајдук за којег се верује да је после смрти постао вампир. Сматра се да његово име „Арнаут“ означава његову војну службу у османлијској војсци, јер су хришћанске најамнике у турској војсци тада називали „арнаутима“. Вративши се, почетком 1725. године у родно село Медвеђу (по неким изворима у Мадрејгу у Мађарској), у близини Свилајнца, купивши нешто земље и оженивши се комшијином ћерком, Арнаут Павле је често знао да приповеда како се у Касовији сукобио са вампиром. Успео је да се одбрани тако што је појео извесну количину земље из вампировог гроба и истрљао се његовом крвљу, не знајући да је тиме и сам постао вампир. Кад је крајем 1725. (или 1727. године) Павле умро, сахрањен је на месном гробљу. Након његове смрти (по неким изворима тек након 20-30 година) мештани су виђали Павла како ноћу лута селом и тврдили како их посећује и дави. Због све чешћих притужби, аустријска војна управа у Београду послала је званичну комисију: комесара Јоханеса Фликингера, Бутенера и Ј.Х. фон Линденфелса, војне лекаре Исака Зигела и Јохана Фридриха Баумгертнера и једног свештеника, који су уз присуство месних старешина, отворили гробове умрлих и ексхумирали њихова тела. Нашли су да тела мртваца нису иструлила, да су им коса и нокти порасли, а да им из уста, носа и ушију цури свежа крв. Локалним Циганима наређено је да лешевима пробију колац кроз срце и одсеку им главе, а потом их спале. Опширан извештај који је Јоханес Фликингер послао у Беч и у којем је покушао да објасни поменута дешавања, објављен је у више новина у Европи и изазвао дугогодишњу дискусију о вампирима. Петар Благојевић Петар Благојевић (у аустријским изворима Петер Плогојоwитз) живео је крајем XВИИ, почетком XВИИИ века у селу Кисилова (вероватно данашње Кисиљево код Пожаревца). У то време северна и централна Србија улазиле су у састав аустријског царства (од 1718. до 1739. године). Након Благојевићеве смрти 1725. године многи из његовог села почели су, после кратке и загонетне болести, да умиру. Мештани су на самрти тврдили како им се умрли Благојевић у ноћи приказивао и давио их. Његова супруга побегла је непосредно после тих чудних збивања изјавивши да јој је у сну дошао мртав муж тражећи опанке.[1] Кад је отворен Петров гроб откривено је да му тело није иструлило, а на уснама је пронађена свежа крв. Мештани су пробили колац кроз његово срце и спалили тело. Одговорни службеник аустријске управе нерадо је допустио поступак о којем је известио надлежне власти, али је пристао због страха мештана да цело село буде уништено од вампира. ЛеЗ 0007711 Видети опширније: Вампири међу нама