МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ

МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ
МИШЉЕНОВАЦ Поглед са гробља на Старцу. Музеј под ведрим небом. ПОКУШАЈ СТВАРАЊА ЈЕДНОГ ТАКВОГ

Укупно приказа странице

Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Портал

Портал
ПоРтАл | ЗАВЕТИНЕ

Translate

Ко

Ко
(Отворен позив на сарадњу свих сродних душа!) КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима и заштићеним, нејавним, локацијама Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. Потврђени, примљени чланови Новог Друштва.... | Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001. Нека права су задржана.

Претражи овај блог

ПРЕТРАЖИВАЧ

ПРЕТРАЖИВАЧ
САЗВЕЖЂЕ З | Мрежа | ПРЕТРАЖИВАЧ

четвртак, 4. мај 2017.

А.П.Чехов – Крокодилу душе моје



Објављено је 01.10.2016.
У оригиналној биографској радио драми ауторке Весне Перић осликан је бурни емотивни однос свестраног књижевника А.П.Чехова и његове партнерке, харизматичне глумице Олге Книпер (касније Чехове) - од посесивности, преко зависти, страста, разочарања до помирења са неминовношћу смрти у швајцарским Алпима. Драма је заснована на архивској грађи преписке двоје љубавника и супружника као и на дуо-сценама из Чеховљевих позоришних комада у којима је наглашен однос жене и мушкарца као одјек пишчевог приватног живота.

Улоге: Тихомир Станић и Бранка Пујић
Лектор: Олга Бабић
Избор музике: Марија Ћирић
Тон-мајстор: Слободан Станковић
Редитељ: Нађа Јањетовић
Уредник емисије: Владимир Б. Поповић
Продукција: Драмски програм Радио Београда, фебруар 2004

Драган Стојановић - МАРИЈИН МИРИС

уторак, 2. мај 2017.

Milomir Maric Novi Interviju Soknatne Izjave 20 4 2017

NOVO!! HD - Šta li se to sprema?! Savez Rusije i Srbije?Kusturica,Dodik,...

УСИРЕНЕ ФАЦЕ / Александар Лукић



Александар Лукић
УСИРЕНЕ ФАЦЕ


Колико јуче жива у барометру
показиваше минус грозан -
минус у бесконачно – азил се
тражио ванредан: пуцао је камен,
и људске главе од хладноће,
ко зрели плодови воћа кад тресну
са грана о земљу и распрсну.

Стрме улице добише ванредан правац
режим једносмеран: пут за гробље -
зимске санке клизе низбрдо саме.
............................................................
...........................................................
Публике равнодушне понајвише има.
Са стреха висе леденице. Провидни бајонети.



Слично овом невремену беше оно
доба кад пуче тиква међународног
пролетаријата. Кад се гласало пушкама.
Преконоћи одрпанци у пустоши,
посташе овејани мафијаши – у речник
заведени под одредницу капиталисти дерикоже.

Социјалистички синови: пришипетље.
Стара шема по укусу актуелног система.
Транзиција: балвани на продају, хало!
Јуриш у галоп преко пањева. Суморно.

Свињске бутке у излогу: распродаја.
Мале заобљене официрске шапке.
Социјалистичка бајка првомајског славља -
форум рођака, курви. Журке првоборачких
маторих штака - ордење на кило: пушке у шошци.

Корак по корак: отромбољена кила!
У њеној кеси једно јаје за показивање.

Згуза непожељна поза код другарица.
Потпун ужитак: гледај људски у лице.

Пази како чика брије: не дрхти му рука,
све кратки потези ко да игра шах.

Прва пролетерска бригада – прегорела лицна,
у Београду напослетку трепери најдуже
ко да се деца играју прекидачем: пали – гаси.

Јебеш му матер: окиде се уже. Радници
одахните, не наваљујте! Врви од гонореје.

Сад се мишји реп вуче прашином: другови
из које рупе стигосте у престоницу?

Вечити револуционари - богови и батина.
Како сте се распали? Видите говна. Пуне каце.

Сита пастрмка: трбух јој распорен.


Понављам: када је умро друг Тито –
отворио сам широм прозор да из собе
излете муве, гладне и сите на поподневни
спровод са досадним фабричким сиренама
уместо свештеника. Небо је било плаво.
А на сахрани гужва, мноштво гладијатора,
свих фела - споредне улоге уздишу
по дужности: усирене фаце.

Пред носом је умирао
социјалистички свет. А доказ?
Братства жале ко слонови.
Прво узбуна, па на месту вољно.


Отаџбино на шта се спало.

         = из необјављених рукописа српских песника