МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ

МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ
МИШЉЕНОВАЦ Поглед са гробља на Старцу. Музеј под ведрим небом. ПОКУШАЈ СТВАРАЊА ЈЕДНОГ ТАКВОГ

Укупно приказа странице

Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Портал

Портал
ПоРтАл | ЗАВЕТИНЕ

Translate

Ко

Ко
(Отворен позив на сарадњу свих сродних душа!) КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима и заштићеним, нејавним, локацијама Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. Потврђени, примљени чланови Новог Друштва.... | Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001. Нека права су задржана.

Претражи овај блог

ПРЕТРАЖИВАЧ

ПРЕТРАЖИВАЧ
САЗВЕЖЂЕ З | Мрежа | ПРЕТРАЖИВАЧ

уторак, 3. децембар 2013.

Не могу се усресредити / Зорица Јанакова



 
Први снег на Радану (махала Весинаца, Ивање) 
(Фотодокументација Заветине, децембар 2013)

 

Премало љубави

 
Премало љубави за дан
Љубави
У жмиркању зрикавих окана
Самотних
Одасвуд

Куд несташе Ти кораци
Стазом бестрагном у подне

Премало љубави за ноћ
Љубави
У кикоту звезда ридалица
Јатећих
Ниоткуд

Куд ишчиле Ти сенка
У ноћи гладног месеца

Премало љубави за љубав
Љубави
У стиску бутина небеса
Бескрвних
Изотуд.


 Тако Те требам


Тако Те требам
Откад пре дана
Дану празно отворих око

Откад у тмини
Тмини бујно расцветах бедро
Дланом врело, бело просањах чело

Откад Ти дивље
Дивље провалих срце
Тако Те требам

Да додирнеш ме

Саклониш од ове пути
Од звери ове
У ноћ нам не дошла

Далеким својим недодиром.

Не могу се усресредити


Не могу се усресредити
На ноћ
Моја кожа под Тобом је хладна
Помешане су звезде
Над нама
Подављена небеса

И ноћи нема
Нема
Већ неко време

Не могу се усресредити
На дан
Под овим оштрим цвркутом
Раздерана је земља
Под нама
Љута звери звери на умору

И дана нема
Нема
Већ неко време.

 
Сутон у Ивању (Радан планина)  - југоисточни хоризонт (Кукавица) (Фотодокументација Заветине, децембар 2013)

Вечерас ћемо се волети

Вечерас ћемо се волети
Јер у корито блудна вратила се река
И последња птица
Небу предала
Далека

И њу ће ноћас иста
Светла
Обавити тама

Усном Ти усни пронашав шару

Овоземном
Свеслично
Дару

Вечерас ћемо се волети
Док се у грудима бескрај слеже
И све нас у исту постељу вуку

За опрост исткане

Свиласте мреже.