Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Укупно приказа странице

Translate

Ко

Ко
(Отворен позив на сарадњу свих сродних душа!) КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима и заштићеним, нејавним, локацијама Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. Потврђени, примљени чланови Новог Друштва.... | Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001. Нека права су задржана.

Претражи овај блог

Како и зашто постати члан Новог Друштва?

Како и  зашто постати члан Новог Друштва?
Како и зашто постати члан Новог Друштва у оснивању? Поразмислите добро, пре него што одлучите да се учланите у ово Ново Друштво!! .. Оснивање Друштва СУЗ – ДИБИДрУС, удружења, које би, на известан начин наставило путем неправедно заборављеног Друштва „Суз“ (основао га професор универзитетаа Мика Петровић, познатији под надимком Алас; угашено пре више од шест деценија игром судбине), али које би у суштини било ново друштво, ново удружење, вредно је труда. Ту идеју су покренуле Заветине, које већ годинама ОВИДЉАВАЈУ своја плодна искуства сарадње са писцима, уметницима, читаоцима, добротворима. Ново Друштво не би окупљало само писце, сликаре, уметнике, музичаре, и друге, већ и обичне људе, пријатеље, све оне који то желе и који би прихватају чин обнове уопште и драгоцен српски обичај Моба. . Заветине би, наравно, у свему томе помогле. Колико могу. У ово Ново Друштво могу се пријављивати, овде, прави и стварни, блиски и далеки, пријатељи „Заветина“, Срби пре свега, али и српски пријатељи и зналци српског језика, без обзира на своју боју коже, верска и политичка, и естетска убеђења. За разлику од Групе ЗАВЕТИНЕ:Запис, где су чланови примани, не само на основу једног свог талента, већ зато што су имали још неколико, чланови Новог Друштва могу бити сви добри и заинтересовани људи широм планете. Да бисмо направили Регистар свих пријатеља, који ће остати тајна чланова и Заветина заувек, молимо, када се пријављујете, да напишете своја права имена, и надимак, ако га имате, и праву кућну адресу, као и електронску. Оно што можемо да обећамо пријатељима, то је: да ћемо им слати (без надоканде сваки нови број дигиталног издања књижевног часописа Заветине+), као и – најмање једном годишње – поклон „Заветина“ – књиге и часописе… Исто тако, могли бисмо да оснујемо и једно Коло (круг визионара), које би временом заиграло своју концентричну игру широм планете. Нисмо далеко, чини ми се, и од једног Култа визионара?Можда бисмо могли, временом, да организујемо, у Србији, на Балкану, али и на другим тачкама Земљине кугле, сусрете Новог Друштва СУЗ – Дибидус, макар једном у три године?….. Пишите нам шта мислите о свему томе… Публиковаћемо најбоље иницијативе...(М. Л.) У случају недоумица обратити се Уреднику Заветина

Инстикт и Гутемберг

Свако душевно стање пропраћено је код мене пребацивањем. И свако пребацивање свакако хоћу да забележим. То је инстикт. Није ли се из таквог инстикта родила књижевност (писана)? Јер о штампању није било ни речи: и Гутемебрг је дошао "касније".
Код нас је књижевност тако неодвојива од штампе да ми потпуно заборављамо, да она пре штампарства у суштини није ни била намењена публиковању. Књижевност се родила "тихо" и за себе и тек касније је почела да се штампа. Али то је само техника,
                              Василиј Розанов, одломак из ОСАМЉЕНОСТИ, стр. 39 - 40
                                                       ____________________

..
..

НАЈАВА ПИСАЊА РОМАНА. У ДОБА КОРОНЕ... 

– Откако је власт спровела полицијски час, радим оно што бих и да није: пишем нови роман и за те потребе изучавам његове главне теме, као што су Шпански грађански рат, илегална комунистичка дејства у Краљевини Југославији пред Други светски рат, Јасеновац, Блајбург, Сребреницу 1995. године и НАТО бомбардовање 1999. године. И опет, Јасеновац. За те потребе гледам и извесне документарне филмове. Не знам да ли ми крвава грађа пада лакше него на почетку писања романа зато што сам се у међувремену навикао на њу или због терора вируса, који по количини ужаса чини спољне околности мање контрастним грађи. Гледам и још понешто: пре неки дан сам први пут видео Содербергов филм „Contagion”, који је, девет година пре свега овога, предвидео актуелну пандемију. Поново преводим роман Роберта Болања „Далека звезда” за сасвим нову, а амбициозну, едицију „Рио Магнус” преводилачке радионице „Магнус” – каже Маројевић и додаје:
– Свакодневно обилазим мајку, близу које живим, па се надам да се утолико осећа мање изопштено. Ја бих се на њеном, и на месту других особа старијих од шездесет пет година, осећао као Јевреји на почетку гетоизовања у Немачкој, мада нисам сигуран да се тако не осећам и уз постојеће мере. Спадам у самосталне уметнике који добијају милостињу од града и питам се колико ће људи помрети због короне, а колико од глади
извор: Игор Маројевић  
       ЛеЗ 0018107
 


Усредсређујте дух, усредсређујте дух, усредсређујте дух! Јер он се као капљица росе разбио у милион невидљивих честица...
  Дежурао у Другој авлији у мраку претпоноћном, пар минута. Ништа (не светли).
   Покојни стриц Сава  Миленков - чучао, гледао, док су мајстори копали темељ.Давно.     Дежурао.Јер он је наводно видео како гори злато. Легенда о златној остави од њега потиче.
   Срео комшиницу на гробљу Ц. "Не сањам вашу мајку." Ни ја је не сањам.
    Михаило је сањао.
    Димитрије такође. Позитивни снови...

     Пред поноћ. Одлазим у библиотеку. Не могу да заспим.
     У библиотеци сев: Одавде је све кренуло...
      Плач. Младост.
      Читав живот. Ноћ.
                                                           ( 6. јул  2002.)

ЛеЗ 0007714  


Нема коментара:

Постави коментар

ВАМПИРИ МЕЂУ НАМА - ДОМАЋИ ВАМПИРИ

ВАМПИРИ МЕЂУ НАМА - ДОМАЋИ ВАМПИРИ
ДОМАЋИ ВАМПИРИ. - Вампири у народним пословицама Опште је познато да се Вук Стефановић Караџић готово целог свог живота бавио скупљањем народних пословица. Међу њима нашле су се и оне о вампирима: Црвен као вампир; Лети као вједогоња; Дабогда се не могао распасти у гробу! Домаћи вампири Арнаут Павле Арнаут Павле (у западној литератури познат као Арнолд Паоле) био је српски хајдук за којег се верује да је после смрти постао вампир. Сматра се да његово име „Арнаут“ означава његову војну службу у османлијској војсци, јер су хришћанске најамнике у турској војсци тада називали „арнаутима“. Вративши се, почетком 1725. године у родно село Медвеђу (по неким изворима у Мадрејгу у Мађарској), у близини Свилајнца, купивши нешто земље и оженивши се комшијином ћерком, Арнаут Павле је често знао да приповеда како се у Касовији сукобио са вампиром. Успео је да се одбрани тако што је појео извесну количину земље из вампировог гроба и истрљао се његовом крвљу, не знајући да је тиме и сам постао вампир. Кад је крајем 1725. (или 1727. године) Павле умро, сахрањен је на месном гробљу. Након његове смрти (по неким изворима тек након 20-30 година) мештани су виђали Павла како ноћу лута селом и тврдили како их посећује и дави. Због све чешћих притужби, аустријска војна управа у Београду послала је званичну комисију: комесара Јоханеса Фликингера, Бутенера и Ј.Х. фон Линденфелса, војне лекаре Исака Зигела и Јохана Фридриха Баумгертнера и једног свештеника, који су уз присуство месних старешина, отворили гробове умрлих и ексхумирали њихова тела. Нашли су да тела мртваца нису иструлила, да су им коса и нокти порасли, а да им из уста, носа и ушију цури свежа крв. Локалним Циганима наређено је да лешевима пробију колац кроз срце и одсеку им главе, а потом их спале. Опширан извештај који је Јоханес Фликингер послао у Беч и у којем је покушао да објасни поменута дешавања, објављен је у више новина у Европи и изазвао дугогодишњу дискусију о вампирима. Петар Благојевић Петар Благојевић (у аустријским изворима Петер Плогојоwитз) живео је крајем XВИИ, почетком XВИИИ века у селу Кисилова (вероватно данашње Кисиљево код Пожаревца). У то време северна и централна Србија улазиле су у састав аустријског царства (од 1718. до 1739. године). Након Благојевићеве смрти 1725. године многи из његовог села почели су, после кратке и загонетне болести, да умиру. Мештани су на самрти тврдили како им се умрли Благојевић у ноћи приказивао и давио их. Његова супруга побегла је непосредно после тих чудних збивања изјавивши да јој је у сну дошао мртав муж тражећи опанке.[1] Кад је отворен Петров гроб откривено је да му тело није иструлило, а на уснама је пронађена свежа крв. Мештани су пробили колац кроз његово срце и спалили тело. Одговорни службеник аустријске управе нерадо је допустио поступак о којем је известио надлежне власти, али је пристао због страха мештана да цело село буде уништено од вампира. ЛеЗ 0007711 Видети опширније: Вампири међу нама