Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Како и зашто постати члан Новог Друштва у оснивању

Како и зашто постати члан Новог Друштва у оснивању? Поразмислите добро, пре него што одлучите да се учланите у ово Ново Друштво!! .. Оснивање Друштва СУЗ – ДИБИДрУС, удружења, које би, на известан начин наставило путем неправедно заборављеног Друштва „Суз“ (основао га професор универзитетаа Мика Петровић, познатији под надимком Алас; угашено пре више од шест деценија игром судбине), али које би у суштини било ново друштво, ново удружење, вредно је труда. Ту идеју су покренуле Заветине, које већ годинама ОВИДЉАВАЈУ своја плодна искуства сарадње са писцима, уметницима, читаоцима, добротворима. Ново Друштво не би окупљало само писце, сликаре, уметнике, музичаре, и друге, већ и обичне људе, пријатеље, све оне који то желе и који би прихватају чин обнове уопште и драгоцен српски обичај Моба. . Заветине би, наравно, у свему томе помогле. Колико могу. У ово Ново Друштво могу се пријављивати, овде, прави и стварни, блиски и далеки, пријатељи „Заветина“, Срби пре свега, али и српски пријатељи и зналци српског језика, без обзира на своју боју коже, верска и политичка, и естетска убеђења. За разлику од Групе ЗАВЕТИНЕ:Запис, где су чланови примани, не само на основу једног свог талента, већ зато што су имали још неколико, чланови Новог Друштва могу бити сви добри и заинтересовани људи широм планете. Да бисмо направили Регистар свих пријатеља, који ће остати тајна чланова и Заветина заувек, молимо, када се пријављујете, да напишете своја права имена, и надимак, ако га имате, и праву кућну адресу, као и електронску. Оно што можемо да обећамо пријатељима, то је: да ћемо им слати (без надоканде сваки нови број дигиталног издања књижевног часописа Заветине+), као и – најмање једном годишње – поклон „Заветина“ – књиге и часописе… Исто тако, могли бисмо да оснујемо и једно Коло (круг визионара), које би временом заиграло своју концентричну игру широм планете. Нисмо далеко, чини ми се, и од једног Култа визионара?Можда бисмо могли, временом, да организујемо, у Србији, на Балкану, али и на другим тачкама Земљине кугле, сусрете Новог Друштва СУЗ – Дибидус, макар једном у три године?….. Пишите нам шта мислите о свему томе… Публиковаћемо најбоље иницијативе...(М. Л.)

Ново Друштво

Ново Друштво
(003) Архив ДИБИДрУС

Translate

Претражи овај блог

Инстикт и Гутемберг

Свако душевно стање пропраћено је код мене пребацивањем. И свако пребацивање свакако хоћу да забележим. То је инстикт. Није ли се из таквог инстикта родила књижевност (писана)? Јер о штампању није било ни речи: и Гутемебрг је дошао "касније".
Код нас је књижевност тако неодвојива од штампе да ми потпуно заборављамо, да она пре штампарства у суштини није ни била намењена публиковању. Књижевност се родила "тихо" и за себе и тек касније је почела да се штампа. Али то је само техника,
                              Василиј Розанов, одломак из ОСАМЉЕНОСТИ, стр. 39 - 40
                                                       ____________________

..
..

НАЈАВА ПИСАЊА РОМАНА. У ДОБА КОРОНЕ... 

– Откако је власт спровела полицијски час, радим оно што бих и да није: пишем нови роман и за те потребе изучавам његове главне теме, као што су Шпански грађански рат, илегална комунистичка дејства у Краљевини Југославији пред Други светски рат, Јасеновац, Блајбург, Сребреницу 1995. године и НАТО бомбардовање 1999. године. И опет, Јасеновац. За те потребе гледам и извесне документарне филмове. Не знам да ли ми крвава грађа пада лакше него на почетку писања романа зато што сам се у међувремену навикао на њу или због терора вируса, који по количини ужаса чини спољне околности мање контрастним грађи. Гледам и још понешто: пре неки дан сам први пут видео Содербергов филм „Contagion”, који је, девет година пре свега овога, предвидео актуелну пандемију. Поново преводим роман Роберта Болања „Далека звезда” за сасвим нову, а амбициозну, едицију „Рио Магнус” преводилачке радионице „Магнус” – каже Маројевић и додаје:
– Свакодневно обилазим мајку, близу које живим, па се надам да се утолико осећа мање изопштено. Ја бих се на њеном, и на месту других особа старијих од шездесет пет година, осећао као Јевреји на почетку гетоизовања у Немачкој, мада нисам сигуран да се тако не осећам и уз постојеће мере. Спадам у самосталне уметнике који добијају милостињу од града и питам се колико ће људи помрети због короне, а колико од глади
извор: Игор Маројевић  
       ЛеЗ 0018107
 


Усредсређујте дух, усредсређујте дух, усредсређујте дух! Јер он се као капљица росе разбио у милион невидљивих честица...
  Дежурао у Другој авлији у мраку претпоноћном, пар минута. Ништа (не светли).
   Покојни стриц Сава  Миленков - чучао, гледао, док су мајстори копали темељ.Давно.     Дежурао.Јер он је наводно видео како гори злато. Легенда о златној остави од њега потиче.
   Срео комшиницу на гробљу Ц. "Не сањам вашу мајку." Ни ја је не сањам.
    Михаило је сањао.
    Димитрије такође. Позитивни снови...

     Пред поноћ. Одлазим у библиотеку. Не могу да заспим.
     У библиотеци сев: Одавде је све кренуло...
      Плач. Младост.
      Читав живот. Ноћ.
                                                           ( 6. јул  2002.)

ЛеЗ 0007714  


Нема коментара:

Постави коментар

Follow by Email