Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Како и зашто постати члан Новог Друштва у оснивању

Како и зашто постати члан Новог Друштва у оснивању? Поразмислите добро, пре него што одлучите да се учланите у ово Ново Друштво!! .. Оснивање Друштва СУЗ – ДИБИДрУС, удружења, које би, на известан начин наставило путем неправедно заборављеног Друштва „Суз“ (основао га професор универзитетаа Мика Петровић, познатији под надимком Алас; угашено пре више од шест деценија игром судбине), али које би у суштини било ново друштво, ново удружење, вредно је труда. Ту идеју су покренуле Заветине, које већ годинама ОВИДЉАВАЈУ своја плодна искуства сарадње са писцима, уметницима, читаоцима, добротворима. Ново Друштво не би окупљало само писце, сликаре, уметнике, музичаре, и друге, већ и обичне људе, пријатеље, све оне који то желе и који би прихватају чин обнове уопште и драгоцен српски обичај Моба. . Заветине би, наравно, у свему томе помогле. Колико могу. У ово Ново Друштво могу се пријављивати, овде, прави и стварни, блиски и далеки, пријатељи „Заветина“, Срби пре свега, али и српски пријатељи и зналци српског језика, без обзира на своју боју коже, верска и политичка, и естетска убеђења. За разлику од Групе ЗАВЕТИНЕ:Запис, где су чланови примани, не само на основу једног свог талента, већ зато што су имали још неколико, чланови Новог Друштва могу бити сви добри и заинтересовани људи широм планете. Да бисмо направили Регистар свих пријатеља, који ће остати тајна чланова и Заветина заувек, молимо, када се пријављујете, да напишете своја права имена, и надимак, ако га имате, и праву кућну адресу, као и електронску. Оно што можемо да обећамо пријатељима, то је: да ћемо им слати (без надоканде сваки нови број дигиталног издања књижевног часописа Заветине+), као и – најмање једном годишње – поклон „Заветина“ – књиге и часописе… Исто тако, могли бисмо да оснујемо и једно Коло (круг визионара), које би временом заиграло своју концентричну игру широм планете. Нисмо далеко, чини ми се, и од једног Култа визионара?Можда бисмо могли, временом, да организујемо, у Србији, на Балкану, али и на другим тачкама Земљине кугле, сусрете Новог Друштва СУЗ – Дибидус, макар једном у три године?….. Пишите нам шта мислите о свему томе… Публиковаћемо најбоље иницијативе...(М. Л.)

Ново Друштво

Ново Друштво
(003) Архив ДИБИДрУС

Translate

Претражи овај блог

понедељак, 30. март 2015.

АВРАМОВА ВОДЕНИЦА / Драган Борисављевић

фотографија Бојане Цокић, снимљена у Зајечару. Видети: више: Фотографије БЦ


Аврам Козић пошто пређе многа брда
Дође до Топлице са девет синова
Девет година дању и ноћу
Јазише они воду ногама и рукама голим
И кад код Тамника подигоше брану велику
Девет витлова захуча
И поче да меље воденица Козничка
Сваки син доби по деветоро деце
И девети дан мељаве
А Аврам узе столицу и чибук
Седе под орах пред кућом
Што беше му врсник
Девет снаха доносиле су му девет кафа
Од сванућа до сумрака
К вечери синови се око њега окупљали
И примали заповести за сутра
Ту му је жена прелепа Марија
Доносила пите и погаче кајмак и сир
Печене кокошке ћурке пловке и гуске
Младу јагњетину и јунећи бут
Свињске вешалице и ребра сува
Млеко кисело и сурутку
Љуту ракију шљивовицу
И грејану комовицу кад застуди
И велики врч вина црнога
И тестију воде хладне
Тако је он проводио живот
И вазда друге саветовао као из књиге
Иако ни слова једног није знао
Недељом је облачио ново одело сукнено
Узимао штап што га је сам издељао
И жустро грабећи одлазио до реке
Прегледао уставу ваду витлове
Камење добоше и мушњаке
Узимао брашно међу прсте
Мирисао га и проверавао
Да ли је ситно довољно
Потом на столицу троношку
Седао испред и причом дугом
Заносно разговарао помељаре
Којих је увек много било
Из Баца Тулара Калудре
Тмаве Сувога Дола Стубла Пљакова
Барлова Вршевца Бајгоре Виче
И многих села од Јастрепца
Па све до Радана и Соколовице
И поживе Аврам век и по
Кад му почеше да мру синови
А унуци да одлазе у свет
Њему се учини да се устава његова
Сва разгради и вода однесе низ реку
Све све
И људе и децу и воденицу
И преста да иде икуда
И да седи под орахом
Затвори се у кућу
И у себе
Ни реч да прозбори
Ни дуван да запали
Кад му јавише да је Остоју
Последњег живога сина
Витло свитлало и руке му здробило
Леже у кревет и не уста девет недеља
А кад виде сина оздравелог
Само преврну очи
Сад и Остоја често
Под оним орахом седи
И чека да му се синови
И унуци појаве
Однекуд из света
А у воденицу
Ни он више
Не иде
Нити
Ико живи

      Драган Борисављевић:
Из “АВРАМА: Грађе за легенде” (По избору уредника)

Follow by Email