 |
| М. Тодоровић, у близини цркве Св. Ахилија |
Над рукописом збирке песама Мирослава
Димитријевића Златно доба
___________________
Синтагма Златно
доба бремените симболике и семантике
насловљава песничку збирку чија лирика је дестилисана
до најчистије суштине. У четири циклуса
Наглавачке и наопачке, Душе С Христом се верише, Мречка народ и Песме без глагола веран уклетости
певања песник претаче у сликовиту поезију виђење света, живoта, трајања и постојања, па и саме
поезије. Знане истине песник умствено
надопуњује сопственим песничким дахом, и духом, симболичке и метафоричке
ознаке изражава стиховима есенцијалне
садржајности. „Наглавачке и наопачке“ указује на вековите теме чији фон је људска, земаљска, судбина, а „Истина је као игла четинара /
вечно без конца шије и опара“. Метафизичка усудност је у свему, она струји кроз ову поезију, а
песник својим гласом из гласа мнозине
древно устројство живота казује
стиховима кроз
