МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ

МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ
МИШЉЕНОВАЦ Поглед са гробља на Старцу. Музеј под ведрим небом. ПОКУШАЈ СТВАРАЊА ЈЕДНОГ ТАКВОГ

Укупно приказа странице

Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Портал

Портал
ПоРтАл | ЗАВЕТИНЕ

Translate

Ко

Ко
(Отворен позив на сарадњу свих сродних душа!) КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима и заштићеним, нејавним, локацијама Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. Потврђени, примљени чланови Новог Друштва.... | Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001. Нека права су задржана.

Претражи овај блог

ПРЕТРАЖИВАЧ

ПРЕТРАЖИВАЧ
САЗВЕЖЂЕ З | Мрежа | ПРЕТРАЖИВАЧ

недеља, 27. децембар 2020.

Manastir Kasteljan - Jelen simbol predaka

Gorovič zaboravljeni srpski manastir despota Stefana i Karađorđa

TAJANSTVENA SRBIJA - Atlantida (drugi deo)

субота, 5. децембар 2020.

Dragan Jovanovic - Isus od Ohrid

ZAPANJUJUĆE - zašto svi ĆUTE - ovo su dešavanja protiv čovečanstva

понедељак, 16. новембар 2020.

недеља, 15. новембар 2020.

NAJNOVIJA OTKRIĆA: Što se to događa sa Zemljom?

недеља, 13. септембар 2020.

недеља, 30. август 2020.

Из "Бележницеједног бициклисте"

КРАЈЕМ АВГУСТА
...Не, нема ништа прече од тога да забележим. Онако како су ницале, однекуд надолазиле мисли; јутрос, док сам се возио на бициклу до суседног села. А нисам забележио -  прошао скоро читав дан... Малопре смо се вратили са нашег имања на брду, обраслог травуљином непокошеном.Сазрела је; само је зелено лишће младог багрема, оног коровског багрема, неквалитетног; лепог само кад цвета (ако година није кишна). Моји синови (дошли из Београда на неколико дана), истуширали се и, претпостављам легли. Ја ставио да се крчкају пурењаци (последњи које ћемо јести ове године . Кукуруз сазрева, постаје тврд… зрна…) и пошто је кућа велика, соба у којој спавам у кухиња су на два краја. Врата на својој соби не затварам ни кад спавам. Моја девојка је Грофица фон СамовањеВила самовила… Кад прођем преко прагова, они се огласе… И док пишем писма, која одлазе у невероватну даљину, велику даљину, на север и на југ, на запад, одједном прагови се оглашавју, као да чујем и неки глас… Не, то ми се само причињава. То нису духови; нисам их призивао. Још увек се дописујем и комуницирам са онима који су живи, ма где били, овде у Звижду. Или тамо, у близини Северног мора, или са неким знанцима који живе у Торонту, Америци. Повремено ми је писао и један песник руски, преводилац сонета, али – ућутао се. Откако је отишао да обиђе ћерке у Америци.. . Пустио сам да чесма напаја млади храст лужњак, и заборавио на то; малопре се сетио, искључио чесму. Храстић се напио као врба (оне попију и до 500 литара дневно, кажу ми моји локални псеудо научници, који су се усавршавали уз тзв. стручњаке са википедије). И видео сам лепе цветове вргова и дудука - али, када ће заметнути плод; хеј, данас је Велика Госпођа?!!
Немамо пошту у нашем селу; а имали смо је пре век и по - Мезулану, коју су срушили пред Други светски рат; значи, десет година пре него што сам се родио.За време кнеза Александра Карађорђевића, Мишљеновац је био седиште великог среза обухватао територију данашње три општине – великоградиштанске, голубачке и печке (или Звишке). Имали смо и пијац, али су лукави Рабровци преварили наше Мишљеновчане, и узели нам пијац. Након што је смењен кнез Александар Карађорђевић син Карађорђев. Али ни Раброво се није овајдило, кроз деценије, па ни после победе партизана и шумаца... устанак пожаревачком крају дигнут је у Раброву, неки су погубили главе у тим несрећним временима, а многи су погинули и кад су немачке штуке бомбардовале вашар у Раброву на Краљев-дан (1941.), после успешног ослобођења Великог Градишта (заједничка акција четника и партизана овог краја).. Али се то заборавило, потиснуло, да је Мишљеновац био седиште једног великог среза. …Раброво је било неколико година седиште општине Кучево, али комитетлије су одлучиле да се седиште врати поново у Кучево...
Главна улица у нашем селу однедавно носи име српског цара Лазара (ми станујемо у њој), а главна улица у Раброву је Видовданска , ехеј, чини се када смо готово пропали, да можда многе ствари почињу да се враћају на своја места после сто и кусур година? ….

Овде је наступила виша сила – пауза у писању дужа од дана и по!… Није важан разлог. Најважније је да наставим тамо где сам застао, и да без врдања испричам оно што треба… Возећи се према суседном селу на велосипеду, видим, у неком дворишту на самом крају села – козе у дворишту. Гнездо роде на врху бандере. А неких стотинак метара изван села према Смрдану, гле, младунче срне покрај пута. Убрзам окретање педала, али, кад приђем ближе, видим – млада лисица. Погледамо се, прескочи она јарак, уђе у кукуруз, поново ме погледа и неста. У неком дворишту Мустапићана, крај друма, видим дестеак оваца, и пар коза, неке пасу, а јарац се попео на камару цигле и гледа возила и бициклисте, као да хоће да салутира!!! Више коза има у Мустапићу, кажу, него у Мишљеновцу. Вероватно више и виноградарских прасака, које наши Србовласи саде на ободима својих башта; саломиле са од сазрелих плодова. Видео сам њиве запарложене, прва класа, али густи чичак набујао два метра у висину!
Јуре крај мене возачи брзих возила; видим оне које ми долазе у сусрет, у свом ауту сами, за виоланом, а на лицу имају прњоку (маску). Маскирани. Преплашен је и поводљив овај народ. У Раброву, како сам видео, 90% посто житеља носи маске, а само ја и неки сељак што на улици продаје црни лук, пасуљ и парадајс – ништа. - Погледа он мене; не познајемо се; погледах и ја њега, и оте ми се – А ти знаш за најновији јадац?!
- Знам, рођени. Кад ме питају што не носим зобницу, ја им кажем: „Бре ја нисам коњ; коњи носе зобнице, а жене котарице!“ Они ме овако гледају и иду даље.
Сељачки резон, здрава памет. Такви су били и други сељаци, које сам ја запамтио, крај којих сам порастао. Оштроумни. Оштри на језику.
Може имати година, колико и наш покојни отац Михаило, око осамдесет и кусур; кад се осмехне, има све своје зубе, крупне. Не знам, како се зове; драго ми је дао сам га сусрео у чуо што је рекао. Такви ће преживети и умрети мирно, кад Бог каже.



Возећи се бициклом, после, на исток – видим мало по мало, просечени потески путеви (у време комасације); никада нисам скренуо и возио тим путем; пролазио сам крај њих годинама; и онда одлучих да скренем, али тамо у Прокиданима, где је поток који је некада био река, на којој су млеле четири воденице. Вода, или поток, или крв Земље – повукла се дубље. Корито потока је суво, али тополе су порасле до неба. Успут жбунови шипурка, црвене се плодови, баш је родило!... Ту у близини је некада било старо Раброво, имало је и цркву; кажу да постоје темељи и данас. Нисам их видео. Не дружим се са трагачима за благом. Сада су ту виногради Раброва, једног дела Раброва. Лепо ограђени, уређени…
Народ је посејао довољно, овде, кукуруза понајвише; неће бити гладан. Ни следеће зиме, ни, оних година, које долазе; захваљујући својој бризи за опстанак и својим рукама. Хвала Богу. А не оним хохштаплерима који су се намерачили да преузму улогу Бога.. Сељаци ће се опаметити и надам се, дај Боже да тако буде, да ратари преузму ствар у своје руке. Доста су нас зајебавали балкански чобани и чанколизи, и пробисвети. Мора да дође друго време: да се народ окрене оном од чега се живи…

После Велике Госпођа .2020.


ПС. -  Бележим - оно што видим, и помислим: што помишљам возећи бицикл. Други су посали даме о овом превозном средству, са којега се види боље него из аута, кафане београдске, или фотеље извиканих, умишљених шкрабала. Које су неки Самозцанци убедили - како су велики писци (наши лукави монтањари)... Да наш сељњак је ГОСПОДИН, чак и акд је полуписмен, за те надуване лугтбалоне, пардон тзв. писце и осретдње фељтонисте по укусу Сороша и Сереша... Наш сељак има свој пут, а ове извикане и наметнуте будалетине, корачају неким несвојим стазама... туђим!

петак, 28. август 2020.

Kolo | Violina + Gitara + TRAKTOR | Srbijanski Vez

четвртак, 27. август 2020.

среда, 26. август 2020.

недеља, 23. август 2020.

Из Дневника брисања

Ево које су фотке цензурисали, обрисали.
Ко? Зашто? -  Пише, можете проверити и сами шта - црно.








































??? 
Изволите, реците јавно.
У чему је ствар?

(Уочи Велике Госпође, 2020.)*

_____________

*Ово сам објавио пре четрдесетак минута- оба прил ога су била брисана; сада (недеља, 23. август 2020 око 21:22 по срењевропском времену, видим: први прилог , на који сам скренуо пажњу, и који сам обрисао да не заузима простор, и даље је недоступан; други се појавио? Шта се дешава? Ко се то поиграва? Објављивачи, ботови? Ко?
Био је недостуапн и прилог Дејана Лучића, који сам препоручио, овај:












Тамо више није оно што сам препоручио у своје време, већ нека музика. Ко се то завитлава? 
И куда то води? Ево, предочио сам - шта се ради!
Изашао сам у ноћ августовску, ведру, модру; и гледам у крвави полумесец - ипак је леп.
Колико људи сада гледа у том правцу, према небу, Месецу и звездама?

...
Понедељак, 24. август 2012. Око 10 ч.

 Ко је пребрисао Лучићев видео и  поставио нешто друго, без речи?
Лучићев објављивач? Лучић? Хакери? Ботови?


...

  На другом месту могу да се поигравају, не и на овој локацији. - Ако објављивачи бришу своје видее, у реду. Зашто то чине? Јер им се не допада локација, није важно због чега; онда је просто, кажу, и нећемо ништа препоручивати више.
Али ако то чине, неки други, хакери или ботови, онда је то нешто сасвим треће. у сваком случају, не волим то да радим, али овакве ствари као што је ова, морам да избришем, јер не препоручујем ником - мачке у џаку. Не!

среда, 22. јул 2020.

уторак, 21. јул 2020.

субота, 18. јул 2020.

ЧЕТВРТИ РАЈХ?


Коментар уз чланак 

ŠOKANTAN DOKAZ KOJEG MEDIJI NE ŽELE OBJAVITI: Europska unija je bila Hitlerova ideja

 

Naravno. Kada cemo shvatiti da nam je Nemacka glavni neprijatelj? Kada cemo shvatiti da su Nemacki ljudi ovde da nam upravljaju ekonomijom i zivotima. Ameri jure za rudnim bogatstvima, a Nemci kompletnom ekonomijom zemlje (robovlasnickim sistemom). Devedesetih su imali isti cilj i zbog toga ratovi (Nemcima juga, a Ameri bazu i rudnik) i nismo mogli nista. Sada je rat eura i dolara, i zbog toga vidljive promene nekih struja prema Srbiji. Sta mislite da se ovi sadasnji bore za Kosovo time sto kao ne priznaju? To je Nemacka politika. A Ameri su popustili, pa daju podelu. Sada nam je istorijska prilika da se malo okrenemo Amerima jer njih ne interesuje nasa ekonomija, vec slabljenje Nemacke tako sto mi i druge zemlje gde se lobira necemo raditi za Nemce i time slabiti njihovu ekonomiju. Ja Sam Rusofil, ali ona je okrenuta bliskim istokom, Kini, Turskoj, a nas nema u Ruskom interesu (onom globalnom Koji se pravi decenijama unapred-nas tamo nema, sitne ustupke ne racunamo jer to je domen samo trgovine) To vam je cela istina. A vi sedite, pa se zapitajte dokle vise Nemacka? Da se okrenemo Severnoj Koreji bi nam bilo bolje.

Nova knjiga pod nazivom “EU: Istina o Četvrtom Reichu – Kako je Hitler dobio Drugi svjetski rat’, predlaže da je Njemačka jedina zemlja koja ima koristi od Europske unije, kažu autori Daniel J. Beddowes i Falvio Cipollini koji tvrde da je EU planirana izvorno od strane nacista.
Godine 1936., Hitler je rekao u Reichstagu: “Nije inteligentno zamisliti da se u takvoj tijesnoj kući kao što je Europa, zajednice naroda mogu održavati različite pravne sustave i različite koncepcije zakona, tako dugo vremena.”
Godine 1941. Walter Funk, Hitlerov ministar ekonomije, pokrenulo je Europäische Wirtschafts Gemeinschaft (Europsku ekonomsku zajednicu) – EEZ) da bi uspostavio jedinstvenu europsku valutu. Hitlerov plan za integracije europskog gospodarstva u jedinstveno tržište.
Godine 1945. Hitlerov Glavni plan – Masterplan (zarobljen od strane saveznika) uključivao je plan za stvaranje ekonomske integracije Europe i osnivanje Europske unije na federalnoj razini. Nacistički plan za federalnu Europu temeljio se na Lenjinovom uvjerenju da: “Federacija je prijelazni oblik prema potpunom jedinstvu svih naroda”
Autori knjige Daniel J. Beddowes i Falvio Cipollini, kaže: “Zbog čega postoji EU? Tko stvarno ima od nje koristi? A odgovor je, naravno, samo Njemačka.”

“Nije slučajno da je gotovo svaka zemlja u Europskoj uniji sve siromašnija dok je Njemačka i dalje bogatija i bogatija.”
“Mi možemo misliti da smo pobijedili u Drugom svjetskom ratu. Ali smo izgubili. Nije nikakvo iznenađenje da mi svi živimo u Četvrtom Reichu.
“Bili svjesni ili ne, oni koji podržavaju i brane u Europsku uniju podržavaju nacističku nasljeđe”.
Pod poglavljem naslova “EU je inspirirana i dizajnirana od strane nacista”, autori tvrde:” Hitler je bio čovjek koji je prvi koji je dao zadnji sjaj planovima koje su započeli Karlo Veliki i Napoleoni.
EU je morao dobiti završni izgled tijekom Drugog svjetskog rata od strane čovjeka po imenu Walther Funk, koji je bio predsjednik Reichsbanke i direktor banke za međunarodna poravnanja.

“To je bio Funk, koji je predvidio dolazak europskog ekonomskog jedinstva. Funk je bio i ministar ekonomije Adolf Hitlera i njegov ključni ekonomski savjetnik.”
Oni nastavljaju: “Nacisti su se htjeli riješiti nereda malih naroda koji su činili Europu i njihov plan je bio vrlo jednostavan. EU je Hitlerov san.”
Knjiga tvrdi da nije slučajnost da je EU tako blizu Hitlerova plana za poslijeratnu Europe.
Prema autorima: “U 1945., Hitlerov “Glavni plan” je bio zarobljen od strane saveznika. Plan je uključivao detalje plana za stvaranje ekonomske integracije Europe i osnivanje Europske uniju na federalnoj razini.” .....  

ЛАЖ СЕ ПРЕЂЕ ПРИМИ НЕГО ИСТИНА




Каже једна од седам-осам пословица које је забележио наш најпознатији сакупљач народних умотворина.
Зашто је то тако?
Зашто само осам пословица о лажи? Зашто их нема мало више? Зато што овај народ воли лажи, нарочито шарене политичке, и друге? 
Обичних лажова, наравно, има хиљадоструко више него пословица о тој склоности. А није ни број Великих лажова код нас за потцењивање.
Ко велике и мале лажи раскринкава?
Лажов лажова брани - чуо сам негде успут.
Зато има много више примера, очигледних, и мање очигледних, и јуче и данас.
У НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ СРБА НА КОСОВУ - Говорне народне творевине  - приредио Др Владимир Бован - Јединство, Приштина, 1980 -  одлична књига у много чему - узалуд  тражим пословице о лажи.
Нема их! Зашто?
Има других, изврсних: Ћар и зарар браћа су. Фали село а живи у град. Човек је без жене јетим. Човек се бије сас лакрдију, а во сас ступац. Или: Пијаница пијаницу тражи.
Код Вука, опет, више има пословица о пијаном и трезном. (Пијаној снаши мили ђеверци. Пијаном човеку не метну ласно локота на уста... У Звижду, Срби добеглице са Косова кажу: Што ти трезан мисли, то ти пијан каже!)
Наивни се чуде, данас, што народ, иако пишти као гуја у процепу, све више се повлачи у себе, ни да бекне.
(Не може од Маски!)
Шта народ може да види, Српски, последња два века, или од памтивека? Монструма, вампира, старог или новог јањичара што - какао забележи Караџић - пије крв на памук ? "Кад ко лијепијем ријечима забашурује оно зло што чини; особито се говори за поглаваре и управитеље" (Српске народне пословице - Просвета, Београд, 1969, стр. 229) .

Је ли то одговор на питање из наслова? 

среда, 8. јул 2020.

NAROD NA ULICAMA SRBIJE OBAVEZNE VAKCINE

ГДЕ СУ?


001 

На буњишту, између штале и свињца (бивше штале, бившег свињца), до скоро смо хранили мачке, - нема их више. Где су?
У тзв. Породичном кругу (Кругу сунца, на средини дворишта, хранили смо два пара гугутки), од како смо се вратили у Србију - скоро месец дана, пре увођења ванредног стања. Све до пре неколико дана. Нема их, комшије, знате ли где су?
Гледам небо крајем јутра - плаветно без иједног облачка, и само понегде, источно, у висини, пролећу ретке ласте.
И узнемирено велико јато голубова Пере Гиге.
Ако и то јато голубова нестане као мачке и гугутке ускоро, бежим у шуму. Где не делују оне сотонске 5Г антене...
Појавили су се после десет неки мали облаци бели из правца Београда и шире се уз Мораву и низ Дунав...
Леп је дан, али каква ће бити ноћ?
      Тачно у подне.
       Стигле дневне српске новине. Прелиставам. Као људи - глувонеми. Не, глувонеми имају очи, а већина дневних новина је или слепа, или зрикава, или највеће смеће које сам до сада видео. Срам вас било, више нисте ни за пољски нужник...
    Не шаљите ми књижевне часописе, знани и незнани. Ако су као ово пристигло штампано смеће. Ако немају очи. И ако су им запушена уста. Не примам...Не шаљите ми ни ваше књиге, ако лажу, ни ваше рукописе ако заобилазе као киша око Крагујевца...
   

петак, 17. април 2020.

Судбина Недовршених рукописа. Мемоари Живојина Мишића





ВОЈВОДА ЖИВОЈИН МИШИЋ
МОЈЕ УСПОМЕНЕ
Припремио за штампу и допунио Др Саво Скоко
БЕОГРАДСКИ ИЗДАВАЧКО-ГРАФИЧКИ ЗАВОД, 1990.
ПЕТО ИЗДАЊЕ





Мишићев недовршени рукопис откупио је 1925. године Генералштаб бившејугословенске војске, али га није објавио, вероватно због тога што није био завршен.
Рукопис је чуван у Архиву Војноисторијског института, међу откупљеном грађом, готово
пет деценија, да би се први пут појавио у нашој јавности тек 1969. године, као засебна
књига у издању Војно-издавачког завода. Радећи, по службеној дужности, на припреми
тога рукописа за штампу, у њему смо извршили извесне језичке, правописне и стилске
поправке, у духу савременог правописа, али смо настојали да сачувамо аутентичност
сваке Мишићеве мисли. Будући да већ остарели и оболели војвода није располагао
никаквим личним белешкама, архивском грађом, ни другим изворима толико
потребним за ову врсту посла, он је на крају појединих поглавља назначио какве би
допуне у његов рукопис требало унети да би читаоци добили потпунију представу о
описаним догађајима. У духу тих сугестија, унели смо испод основног текста извесна
објашњења, допуне и шире коментаре појединих историјских догађаја. Наше напомене
обележене су редним бројевима од 1 до 70.
У прилогу, који носи наслов Уз успомене војводе Мишића, покушали смо да у
основним цртама осветлимо улогу и лик војводе Мишића у судбоносним тренуцима
првог светског рата, а нарочито његову улогу у колубарској бици, у којој је стекао
бесмртну славу. У овом новом издању Мишићевих успомена проширили смо тај део
текста у жељи да нашој јавности пружимо што потпунију слику о животу и
четрдесетогодишњој плодној делатности легендарног српског војсковође Живојина
Мишића, на оживотворењу националноослободилачких стремљења српског народа.
Др Саво Скоко

Из књиге "МОЈЕ УСПОМЕНЕ" Живојина Мишића. - Подсећање

уторак, 7. април 2020.

Чума? ЈОШ ГОРЕ!




То не кружи гавран, ни неки црни облак изнад овог круга:

Мишљеновац – Мустапић – Манастирица – Рановац – Кладурово – Кучајна – Церовица – Каона – Турија – Сена – Љешница

То је нешто друго, то сам дошла ја 
после двеста година у овај свет
да обиђем Моју кућу,
да се подсетим.

Брезовице, 
Паљевина.

Јаој , Вама!

Кад вас загрлим,
и запалим својом ватром,
научићу вас памети,
ко оне лажне калуђере
из манастира Светог Ђорђа!!!
На Благовести, 2020. године

Посвећено зналцима и сакупљачима легенди - мојој браћи Макуљу и Аци...

недеља, 5. април 2020.

СРПСКА ЕЛИТА - Српски сељак




СРПСКА ЕЛИТА

Српски сељак




ФУСНОТЕ (1) Ко је код Срба у 20. веку елита?
 Б. Лазаревић доказује да су то – сељаци!

(….) Прелазак преко Албаније превазилази подвиге Ханибала и Наполеона преко Алпа, прелази пустиње Александра Великог и Скобељевљеве баруштине у повлачењу.То је подвиг из чисте митологије. Кад се дневници појединаца који су прешли Албанију, једнога дана буду штампали, видеће се сав наш мит несреће, ужаса и бола. За то је требала јака воља и легендарна издржљивост. (….) Наша катастрофа је пуна докумената из којих би се извела читава једна социологија и психологија наше расе и, у њој нарочито, разних класа и примеса разних нација. Али, и ту је наш сељак био велики. његова воља и његов карактер мермерни су стубови на којима ће се моћи да подигне дивна катедрала”. – Бранко Лазаревић : Наш сељак, Крфски Забавник, бр. 4, Крф, 15 авгута 1917, 1- 3 стр. У фототипском издању М. Ненина из 2005, стр. 63 – 65.
Лазаревић је интелигентно анализирао српског сељака, комерсанте и интелигенцију. Поменуо је и једну сцену из “Сан – Ђовани ди Медуа. На пристаништу и око пристаништа Кафарнаум. Слегла се, сем преболесних војника, сва Србија која није војник: све друштвене класе, све професије. Први бродови отишли, други се очекују. Пакао од псовки, грдњи и оговарања. Како који брод оде, они који остају назову се “спасиоци отаџбине”, оне који оду назову “издајницима”, и све тако наизменце. Нађем једнога високога господина који је сав усплахирен што се још није укрцао, и питам га:”Зар неће, прво, ове жене, ови болесни војници, ова деца?” Не рече ни речи, шмугну у гомилу и, после неколико тренутака, задовољна му се фризиономија приказа на мосту: уписан је за укрцавање.За све то време, они мртви сељаци, стари ратници са Нагоричана, Једрена и Цера, црно су ћутали и стојички “чекали ред” који је давно прошао. “Зар вас још не укрцавају?” упита их неко. Сви на то отмено заћуташе, сем једнога који је још имао смисла за шалу:”Нећемо да се мешамо са забушантима”, рече он.

 “Упоређен са нашим комерсантом, као и са нашом интелигенцијом, наш сељак отскаче са неколико копаља над њима. У свему, он је од њих виши: и као морал, и као етика, и као чисто срце, и права душа, и као сигурна памет. То је, међу нашим недиференцираним класама, чисто суво злато из кога се да ковати све што се хоће. Једини који се могу поредити са њим, то је онај малени, премалени број интелектуалаца који се, оставивши сељака, што је најпогрешније, повукао из социјално – политичког живота, и отишао у науку, уметност, и тако даље. После генерација од седамдесетих и осамдесетих година које су слале бисер на село, дошле су генерације деведесетих које су бисер слале у уметност и науку, оставивши социјално-политички живот, јер нису могле да га издрже под условима под којима се почео да развија. Варош почиње да добија један нескрупулозан комерсантски карактер, и њен цинцарско – јеврејски карактер, у колико га је било, улази у предњи план. “Ђилкош“ са села оставља свој плуг, и долази да се формира према томе карактеру. Понеки школован долази са села да држи равнотежу, и сви из вароши чији су сви ранији са села.Али, и ипак, јако се осећао тај карактер Грка, Цинцара, Јевреја и цигана, и ако је њихов број био мален. Уз њих, који су дошли при крају Осамнајестог и у првој половини Деветнајестог Века, и дошли за време разних миграција које, у то време, крстарише Балканом, долази и по који Мађар, Румун или Немац, и ствара јаким онај део Београда, или Шапца, Ниша, па и Крагујевца, на који се наилази кад се уђе у главне трговачке улице. То је тај део једне од наших класа који даје комерсанта у свима својим видовима, и то је тај део који представља, морално-етички, па чак и интелектуално, наш најнесолиднији део вароши. Несолидан за сваку социјално-политичку и другу кризу : и за рат, и за слободу, и за борбу ма које врсте… Карактеристично је, у том погледу, једно наређење нашег Министарства Војног од 10 јуна ове године. Господин Министар Војни тражи да се извесни грађани, који избегаају војну службу, пријаве најближим војним властима, и бележи тридесет и девет имена.Међу тим именима нема ниједног сељака; сви су из вароши. То је прво. Друго: међу тим именима су тридесет и једно су оног карактера који горе поменусмо.
Упоређен, дакле, са нашим комерсантом – да завршимо ову непријатну дигресију – наш сељак отскаче са неколико копаља над њим, па и над нашом интелигенцијом.


_________

   Из НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА Белатукадруза

субота, 4. април 2020.

ПТИЦА ЗЛОСЛУТНИЦА И КОМЕНТАР.КУКУВИЈА





Не зову је узалуд птица злослутница

Нисам вјеровао у то да је она у истину злослутница. Мислио сам да је то једно глупо сеоско празновјерје. Прије 20 и нешто година ноћу се је зачуо њен ужасни,да тако кажем крик (она се не чује као друге сове,ако је сова у питању, нико је од мојих мјештана никад није видио). Сваке ноћи прилазила би ближе кући, све док једном није ударила у прозор и крикнула тако да је маму престрављену пробудила. Наредни дан моја баба је испала кроз отворена предња врата аутобуса те ударила у браник и одбила се под задње точкове аутобуса који су јој смрскали главу! Прије неку ноћ се је такође појавила и почела кричити а мој пас је на њу лајао. Сваку ноћ је била ближе све док прије 4 ноћи није дошла под мој отворен прозор и тако крикнула да сам скочио од страха из сна. Следеће ноћи, мој цуко се је утопио у базену код рођака (врх базена, нешто око 40 цантиметара није био испуњен водом и цуко то није мога савладати да искочи из воде. То је био невјероватан треф и несрећа а птица се више не чује!

извор:„Злослутница“ кукувија удомљена у Чачку | Повређена срцолика сова кукувија, коју није тако лако срести у природи, збринута је у једном чачанском дворишту. О њој брине гимназијалац, љубитељ птица и природе Михаило Еровић, који ће јој пружити потребну негу док не ојача. 

   4, април 2020. Иашао да затворим врата штала и магаза око 20 ч. И одједном - кукувија. Виђао сам је и чуо пре неколико дана на једној од опустелих кућа пок. Воје Сибино. Сад се преселила на димњак у суседству, две куће даље! И кукумавчи. - Пустио после неколико минута пса у двориште; сова је и даље на димњаку комшијином, нека му је Бог у помоћи!

четвртак, 2. април 2020.

уторак, 31. март 2020.

уторак, 11. фебруар 2020.

JOIL IZJAVA 110814 - TV VIJESTI

четвртак, 6. фебруар 2020.

Испред Рајкове пећине


Пећина носи име нашег давног претка, хајдук Рајка (као и бивше насеље изнад истоимене пећине, Рајково (Мајданпек).
   Лето, 2019.
  
Белатукадруз (алиас Мирослав Лукић) испред Рајкове пећине  (Србија, Источна - Мајданпек; снимак БВРС)