Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Како и зашто постати члан Новог Друштва у оснивању

Како и зашто постати члан Новог Друштва у оснивању? Поразмислите добро, пре него што одлучите да се учланите у ово Ново Друштво!! .. Оснивање Друштва СУЗ – ДИБИДрУС, удружења, које би, на известан начин наставило путем неправедно заборављеног Друштва „Суз“ (основао га професор универзитетаа Мика Петровић, познатији под надимком Алас; угашено пре више од шест деценија игром судбине), али које би у суштини било ново друштво, ново удружење, вредно је труда. Ту идеју су покренуле Заветине, које већ годинама ОВИДЉАВАЈУ своја плодна искуства сарадње са писцима, уметницима, читаоцима, добротворима. Ново Друштво не би окупљало само писце, сликаре, уметнике, музичаре, и друге, већ и обичне људе, пријатеље, све оне који то желе и који би прихватају чин обнове уопште и драгоцен српски обичај Моба. . Заветине би, наравно, у свему томе помогле. Колико могу. У ово Ново Друштво могу се пријављивати, овде, прави и стварни, блиски и далеки, пријатељи „Заветина“, Срби пре свега, али и српски пријатељи и зналци српског језика, без обзира на своју боју коже, верска и политичка, и естетска убеђења. За разлику од Групе ЗАВЕТИНЕ:Запис, где су чланови примани, не само на основу једног свог талента, већ зато што су имали још неколико, чланови Новог Друштва могу бити сви добри и заинтересовани људи широм планете. Да бисмо направили Регистар свих пријатеља, који ће остати тајна чланова и Заветина заувек, молимо, када се пријављујете, да напишете своја права имена, и надимак, ако га имате, и праву кућну адресу, као и електронску. Оно што можемо да обећамо пријатељима, то је: да ћемо им слати (без надоканде сваки нови број дигиталног издања књижевног часописа Заветине+), као и – најмање једном годишње – поклон „Заветина“ – књиге и часописе… Исто тако, могли бисмо да оснујемо и једно Коло (круг визионара), које би временом заиграло своју концентричну игру широм планете. Нисмо далеко, чини ми се, и од једног Култа визионара?Можда бисмо могли, временом, да организујемо, у Србији, на Балкану, али и на другим тачкама Земљине кугле, сусрете Новог Друштва СУЗ – Дибидус, макар једном у три године?….. Пишите нам шта мислите о свему томе… Публиковаћемо најбоље иницијативе...(М. Л.)

Ново Друштво

Ново Друштво
(003) Архив ДИБИДрУС

Translate

Претражи овај блог

недеља, 12. октобар 2014.

Kako je Francuska oplakala srpskog suverena





PARIZ
OD STALNOG DOPISNIKA
JEZA od užasa, lavina srdžbe, neizmerni bol. Srbija i Francuska, ujedinjene u najmračnijim danima istorije, stopile su se u istoj žalosti. Čitava zemlja oplakuje kralja-vojnika.
Tako je, o tragičnom marseljskom danu i pogibiji Aleksandra Prvog javljao francuski „Maten“. A u svom specijalnom izdanju „Pari soar“ je pisao da se činilo da ništa više nije moglo da se doda grandioznosti i plemenitosti legendarne kraljeve figure, ali da je strašni atentat u Marselju, avaj, dokazao suprotno.
Naslovne strane „Figaroa“, „Egzelciora“, „Presa“, „Žurnala“, „Prijatelja naroda“ i drugih onovremenih listova preplavile su osude i zaprepašćenje zbog najbrutalnijeg i najkukavičkijeg čina. Francuska se tih dana saginjala, s najdubljim poštovanjem, pred suverenom koga su se spremali da pozdrave usred jednoglasnog klicanja, a kog su, kako su tada pisali, nažalost, dočekali tišinom koja je lebdela nad jednom od najstrašnijih tragedija svih vremena.
Zgranuti Francuzi, bez izuzetka - pisalo se tada - okupili su se u emocionalnom bolu i velikoj žalosti sa prijateljskim i savezničkim narodom kom su slali svoja najdublja osećanja ljubavi, naklonosti i iskrene solidarnosti, u danu koji je trebalo da bude pun radosti, a koji se završio u krvi i suzama, u strašnoj realnosti koja je surovo nametnuta opštoj savesti kao posledica napada čije je divljaštvo izvan ljudskih granica.
A samo nekoliko trenutaka ranije, nešto pre 16 sati, dok su prateći brodovi „Kolber“ i „Diken“ ispaljivali počasne plotune, a Crkva Bogorodice Zaštitnice s uzvišenja udarala zvon dobrodošlice, grlati kolporteri s mornarskim kačketima probijali su se kroz okupljenu masu na kaldrmi Kanabijere i nudili „najvažnije novine iz Provanse“, list „Peti Marselje“ koji je preko naslovne strane, na srpskom jeziku, ćirilicom, krupnim slovima, ispisao da se Marselj raduje što srdačnom dobrodošlicom pozdravlja njihova veličanstva Aleksandra Prvog, velikog kralja, slavnog vojnika i vernog saveznika, i Mariju, dostojnu kraljicu jednog hrabrog naroda, moleći ih da prime najdublje izraze francuskog prijateljstva.
Koji tren kasnije, sve je potonulo u tugu, užas i gnev. Francuzi su se pitali na koji način da odaju pokajničku počast žrtvi atentata koji je povredio ne samo njihova osećanja, već i nacionalni ponos. Odmah je obnarodovana sveopšta žalost od čak mesec dana, a od poznatih skulptora naručeni su spomenici koji su postavljeni u Marselju i Parizu.
Na marseljskom, koji su izradili arhitekta Gaston Kastel i vajari Antoan Sartorio, Luj Botineli i Eli Žan Vezijan, četiri ženske figure drže portrete dveju žrtava, nad kojima se uzdižu grbovi obe zemlje, poruka mira i dva visoka stuba predstavljajući Francusku i Srbiju.
Čuveni skulptor tog doba Maksim Real del Sart prethodno je u prestonici, jednom, desnom rukom, bez leve koju su mu amputirali na Verdenu, 1916, izveo monumentalno delo u bronzi na pijedestalu od ružičastog granita, kralja Aleksandra na konju, pored kog, svedočeći o velikom ondašnjem zajedništvu, koračaju njegov otac Petar Prvi, maršal Franše d’Epere, vojvoda Radomir Putnik i srpski živalj, pred kojima se pariski Srbi, i preostali francuski prijatelji, okupljaju o posebnim prilikama kakva je bila i ova, povodom osamdesete godišnjice atentata.


Kako je Francuska oplakala srpskog suverena | Kultura | Novosti.rs

Follow by Email