Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Translate

ЛАЖ МЕЂУ СРБИМА

ЛАЖ МЕЂУ СРБИМА


Лажац и скупац ласно се нагоде. Ваљда да за то што лажац много обриче само да би излагао, а скупац се на више лакоми?

Лаже и кад се Богу моли.

Лажи су господске ствари.

Лаж се пређе прими него истина.

Лаж чуо лаж казао! Како сам чуо тако и казујем.

Лазо лаже, а Мато маже. Један лаже а други полагује.

Лакомац и лажљивац одмах се погоде.


Лажи мажи па се крухом храни.*


ДЕЛА ВУКА КАРАЏИЋ: Српске народне пословице. - Просвета – Београд, 1969. - стр.166.


* Из Пословица које је Вук накнадно унео у свој примерак „СРПСКИХ НАРОДНИХ ПОСЛОВИЦА исто изд., стр, 327

ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

петак, 17. април 2020.

Судбина Недовршених рукописа. Мемоари Живојина Мишића





ВОЈВОДА ЖИВОЈИН МИШИЋ
МОЈЕ УСПОМЕНЕ
Припремио за штампу и допунио Др Саво Скоко
БЕОГРАДСКИ ИЗДАВАЧКО-ГРАФИЧКИ ЗАВОД, 1990.
ПЕТО ИЗДАЊЕ





Мишићев недовршени рукопис откупио је 1925. године Генералштаб бившејугословенске војске, али га није објавио, вероватно због тога што није био завршен.
Рукопис је чуван у Архиву Војноисторијског института, међу откупљеном грађом, готово
пет деценија, да би се први пут појавио у нашој јавности тек 1969. године, као засебна
књига у издању Војно-издавачког завода. Радећи, по службеној дужности, на припреми
тога рукописа за штампу, у њему смо извршили извесне језичке, правописне и стилске
поправке, у духу савременог правописа, али смо настојали да сачувамо аутентичност
сваке Мишићеве мисли. Будући да већ остарели и оболели војвода није располагао
никаквим личним белешкама, архивском грађом, ни другим изворима толико
потребним за ову врсту посла, он је на крају појединих поглавља назначио какве би
допуне у његов рукопис требало унети да би читаоци добили потпунију представу о
описаним догађајима. У духу тих сугестија, унели смо испод основног текста извесна
објашњења, допуне и шире коментаре појединих историјских догађаја. Наше напомене
обележене су редним бројевима од 1 до 70.
У прилогу, који носи наслов Уз успомене војводе Мишића, покушали смо да у
основним цртама осветлимо улогу и лик војводе Мишића у судбоносним тренуцима
првог светског рата, а нарочито његову улогу у колубарској бици, у којој је стекао
бесмртну славу. У овом новом издању Мишићевих успомена проширили смо тај део
текста у жељи да нашој јавности пружимо што потпунију слику о животу и
четрдесетогодишњој плодној делатности легендарног српског војсковође Живојина
Мишића, на оживотворењу националноослободилачких стремљења српског народа.
Др Саво Скоко

Из књиге "МОЈЕ УСПОМЕНЕ" Живојина Мишића. - Подсећање

уторак, 07. април 2020.

Чума? ЈОШ ГОРЕ!




То не кружи гавран, ни неки црни облак изнад овог круга:

Мишљеновац – Мустапић – Манастирица – Рановац – Кладурово – Кучајна – Церовица – Каона – Турија – Сена – Љешница

То је нешто друго, то сам дошла ја 
после двеста година у овај свет
да обиђем Моју кућу,
да се подсетим.

Брезовице, 
Паљевина.

Јаој , Вама!

Кад вас загрлим,
и запалим својом ватром,
научићу вас памети,
ко оне лажне калуђере
из манастира Светог Ђорђа!!!
На Благовести, 2020. године

Посвећено зналцима и сакупљачима легенди - мојој браћи Макуљу и Аци...

недеља, 05. април 2020.

СРПСКА ЕЛИТА - Српски сељак




СРПСКА ЕЛИТА

Српски сељак




ФУСНОТЕ (1) Ко је код Срба у 20. веку елита?
 Б. Лазаревић доказује да су то – сељаци!

(….) Прелазак преко Албаније превазилази подвиге Ханибала и Наполеона преко Алпа, прелази пустиње Александра Великог и Скобељевљеве баруштине у повлачењу.То је подвиг из чисте митологије. Кад се дневници појединаца који су прешли Албанију, једнога дана буду штампали, видеће се сав наш мит несреће, ужаса и бола. За то је требала јака воља и легендарна издржљивост. (….) Наша катастрофа је пуна докумената из којих би се извела читава једна социологија и психологија наше расе и, у њој нарочито, разних класа и примеса разних нација. Али, и ту је наш сељак био велики. његова воља и његов карактер мермерни су стубови на којима ће се моћи да подигне дивна катедрала”. – Бранко Лазаревић : Наш сељак, Крфски Забавник, бр. 4, Крф, 15 авгута 1917, 1- 3 стр. У фототипском издању М. Ненина из 2005, стр. 63 – 65.
Лазаревић је интелигентно анализирао српског сељака, комерсанте и интелигенцију. Поменуо је и једну сцену из “Сан – Ђовани ди Медуа. На пристаништу и око пристаништа Кафарнаум. Слегла се, сем преболесних војника, сва Србија која није војник: све друштвене класе, све професије. Први бродови отишли, други се очекују. Пакао од псовки, грдњи и оговарања. Како који брод оде, они који остају назову се “спасиоци отаџбине”, оне који оду назову “издајницима”, и све тако наизменце. Нађем једнога високога господина који је сав усплахирен што се још није укрцао, и питам га:”Зар неће, прво, ове жене, ови болесни војници, ова деца?” Не рече ни речи, шмугну у гомилу и, после неколико тренутака, задовољна му се фризиономија приказа на мосту: уписан је за укрцавање.За све то време, они мртви сељаци, стари ратници са Нагоричана, Једрена и Цера, црно су ћутали и стојички “чекали ред” који је давно прошао. “Зар вас још не укрцавају?” упита их неко. Сви на то отмено заћуташе, сем једнога који је још имао смисла за шалу:”Нећемо да се мешамо са забушантима”, рече он.

 “Упоређен са нашим комерсантом, као и са нашом интелигенцијом, наш сељак отскаче са неколико копаља над њима. У свему, он је од њих виши: и као морал, и као етика, и као чисто срце, и права душа, и као сигурна памет. То је, међу нашим недиференцираним класама, чисто суво злато из кога се да ковати све што се хоће. Једини који се могу поредити са њим, то је онај малени, премалени број интелектуалаца који се, оставивши сељака, што је најпогрешније, повукао из социјално – политичког живота, и отишао у науку, уметност, и тако даље. После генерација од седамдесетих и осамдесетих година које су слале бисер на село, дошле су генерације деведесетих које су бисер слале у уметност и науку, оставивши социјално-политички живот, јер нису могле да га издрже под условима под којима се почео да развија. Варош почиње да добија један нескрупулозан комерсантски карактер, и њен цинцарско – јеврејски карактер, у колико га је било, улази у предњи план. “Ђилкош“ са села оставља свој плуг, и долази да се формира према томе карактеру. Понеки школован долази са села да држи равнотежу, и сви из вароши чији су сви ранији са села.Али, и ипак, јако се осећао тај карактер Грка, Цинцара, Јевреја и цигана, и ако је њихов број био мален. Уз њих, који су дошли при крају Осамнајестог и у првој половини Деветнајестог Века, и дошли за време разних миграција које, у то време, крстарише Балканом, долази и по који Мађар, Румун или Немац, и ствара јаким онај део Београда, или Шапца, Ниша, па и Крагујевца, на који се наилази кад се уђе у главне трговачке улице. То је тај део једне од наших класа који даје комерсанта у свима својим видовима, и то је тај део који представља, морално-етички, па чак и интелектуално, наш најнесолиднији део вароши. Несолидан за сваку социјално-политичку и другу кризу : и за рат, и за слободу, и за борбу ма које врсте… Карактеристично је, у том погледу, једно наређење нашег Министарства Војног од 10 јуна ове године. Господин Министар Војни тражи да се извесни грађани, који избегаају војну службу, пријаве најближим војним властима, и бележи тридесет и девет имена.Међу тим именима нема ниједног сељака; сви су из вароши. То је прво. Друго: међу тим именима су тридесет и једно су оног карактера који горе поменусмо.
Упоређен, дакле, са нашим комерсантом – да завршимо ову непријатну дигресију – наш сељак отскаче са неколико копаља над њим, па и над нашом интелигенцијом.


_________

   Из НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА Белатукадруза

субота, 04. април 2020.

ПТИЦА ЗЛОСЛУТНИЦА И КОМЕНТАР.КУКУВИЈА





Не зову је узалуд птица злослутница

Нисам вјеровао у то да је она у истину злослутница. Мислио сам да је то једно глупо сеоско празновјерје. Прије 20 и нешто година ноћу се је зачуо њен ужасни,да тако кажем крик (она се не чује као друге сове,ако је сова у питању, нико је од мојих мјештана никад није видио). Сваке ноћи прилазила би ближе кући, све док једном није ударила у прозор и крикнула тако да је маму престрављену пробудила. Наредни дан моја баба је испала кроз отворена предња врата аутобуса те ударила у браник и одбила се под задње точкове аутобуса који су јој смрскали главу! Прије неку ноћ се је такође појавила и почела кричити а мој пас је на њу лајао. Сваку ноћ је била ближе све док прије 4 ноћи није дошла под мој отворен прозор и тако крикнула да сам скочио од страха из сна. Следеће ноћи, мој цуко се је утопио у базену код рођака (врх базена, нешто око 40 цантиметара није био испуњен водом и цуко то није мога савладати да искочи из воде. То је био невјероватан треф и несрећа а птица се више не чује!

извор:„Злослутница“ кукувија удомљена у Чачку | Повређена срцолика сова кукувија, коју није тако лако срести у природи, збринута је у једном чачанском дворишту. О њој брине гимназијалац, љубитељ птица и природе Михаило Еровић, који ће јој пружити потребну негу док не ојача. 

   4, април 2020. Иашао да затворим врата штала и магаза око 20 ч. И одједном - кукувија. Виђао сам је и чуо пре неколико дана на једној од опустелих кућа пок. Воје Сибино. Сад се преселила на димњак у суседству, две куће даље! И кукумавчи. - Пустио после неколико минута пса у двориште; сова је и даље на димњаку комшијином, нека му је Бог у помоћи!

Follow by Email