МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ

МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ
МИШЉЕНОВАЦ Поглед са гробља на Старцу. Музеј под ведрим небом. ПОКУШАЈ СТВАРАЊА ЈЕДНОГ ТАКВОГ

Укупно приказа странице

Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Портал

Портал
ПоРтАл | ЗАВЕТИНЕ

Translate

Ко

Ко
(Отворен позив на сарадњу свих сродних душа!) КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима и заштићеним, нејавним, локацијама Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. Потврђени, примљени чланови Новог Друштва.... | Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001. Нека права су задржана.

Претражи овај блог

ПРЕТРАЖИВАЧ

ПРЕТРАЖИВАЧ
САЗВЕЖЂЕ З | Мрежа | ПРЕТРАЖИВАЧ

четвртак, 2. новембар 2017.

Вести из другог света. - Светла туга / Р. М. Рилке


Избор

   (Вести из другог света)


Ovih 9 stvari ljudi shvate tek nakon što umru:
- Život na Zemlji nije kazna za prestupe u prošlom životu bez obzira što se ponekad čini tako. Bol je deo ljudskog iskustva. 
- Sami ste izabrali svoje životne okolnosti pre nego ste se rodili, ali to je gotovo nemoguće da razumete dokle god živite na Zemlji. Ukoliko bi razumeli te stvari, život bi izgubio neki svoj smisao.
- Društvo vas uči ograničenjima. Ali, bez obzira na to što ste naučili, sve što vam treba je već u vama. A ko ste vi zapravo, to je daleko iznad vašeg shvatanja.
- U središtu svega je energija - nematerijalna stvar koja se zove ljubav. Pravu snagu ljubavi ne možete iskusiti na ovoj planeti, ne postoji način za to. Tamo, na drugom svetu, ljubav je bezuslovna. Voljeni ste bez obzira na to kako ste živeli.
= izvor: odlomak iz  članka 
 Billy Fingers Explains the Afterlife from the Spirit World


* * *

Недеља, 5. септембар 1897.

(…) Није само драгоцено да се два бића препознају, од суштинске је важности да се она сретну у правом тренутку и заједно прославе дубоке и неме свечаности које их здружују у њиховим жељама да би били сједињени када се нађу сучељени са оулјама. Колико се само људи промашило зато што нису имали времена да се навикну једни на друге? Пре него што два бића имају права да буду заједно несрећни, потребно им је да упознају заједничко блаженство и да заједно имају неку свету успомену која чува исти осмех на њиховим уснама и исту чежњу у њихвим душама. Они тада личе не децу уједињену у радости за време божићног празника; кад налазе неколико минута за предах током дугих сивих дана, они седају једно уз други, и лицем према огњишту, причају у ноћи окупаној у светлости и уз мирис јеловог грања…
Та бића пролазе заједнички све олује.
Осећам то!

Р.М. Рилке,ЧИСТО ПРОТИВРЕЧЈЕ,( писма Лу Андреас-Саломе),Службени гласник, Београд,2008
Превео: Небојша Здравковић
извор: видети више:Р.М.Рилке – СВЕТЛА ТУГА


 

субота, 29. јул 2017.

Matija Bećković - Reče mi jedan čoek 2006

Petar Bozovic depresija

петак, 28. јул 2017.

RECEPT: LESKOVAČKA MUĆKALICA (KAKO SE SPREMA) sa pripremom i sastojcima




RECEPT: PREBRANAC PASULJ (sastojci i priprema) english subtitles

RECEPT: KUKURUZA (Seljacka proja) sastojci i priprema recepta

RECEPT GIBANICA DOMAĆA (sastojci i priprema) Kako se sprema (DEUTSCHER U...

Otkrivamo vam kako se pravi pirotski kačkavalj!



Објављено је 23.01.2016.
Pirotski kačkavalj jedan je od najpoznatijih tradicionalnih mlečnih proizvoda naše zemlje. Ovaj brend star je nekoliko vekova i potiče još iz vremena kada je na obroncima Stare planine paslo po nekoliko stotina hiljada ovaca. Još od tog vremena, ovaj specijalitet pravi se po istoj tradicionalnoj recepturi. Sada je otkrivamo i Vama.

Jedina mlekara koja je napravila pravi kajmak - velike prave falsifikate

U Srbiji se pravi najskuplji sir na svijetu - Al Jazeera Balkans

петак, 16. јун 2017.

четвртак, 4. мај 2017.

А.П.Чехов – Крокодилу душе моје



Објављено је 01.10.2016.
У оригиналној биографској радио драми ауторке Весне Перић осликан је бурни емотивни однос свестраног књижевника А.П.Чехова и његове партнерке, харизматичне глумице Олге Книпер (касније Чехове) - од посесивности, преко зависти, страста, разочарања до помирења са неминовношћу смрти у швајцарским Алпима. Драма је заснована на архивској грађи преписке двоје љубавника и супружника као и на дуо-сценама из Чеховљевих позоришних комада у којима је наглашен однос жене и мушкарца као одјек пишчевог приватног живота.

Улоге: Тихомир Станић и Бранка Пујић
Лектор: Олга Бабић
Избор музике: Марија Ћирић
Тон-мајстор: Слободан Станковић
Редитељ: Нађа Јањетовић
Уредник емисије: Владимир Б. Поповић
Продукција: Драмски програм Радио Београда, фебруар 2004

Драган Стојановић - МАРИЈИН МИРИС

уторак, 2. мај 2017.

Milomir Maric Novi Interviju Soknatne Izjave 20 4 2017

NOVO!! HD - Šta li se to sprema?! Savez Rusije i Srbije?Kusturica,Dodik,...

УСИРЕНЕ ФАЦЕ / Александар Лукић



Александар Лукић
УСИРЕНЕ ФАЦЕ


Колико јуче жива у барометру
показиваше минус грозан -
минус у бесконачно – азил се
тражио ванредан: пуцао је камен,
и људске главе од хладноће,
ко зрели плодови воћа кад тресну
са грана о земљу и распрсну.

Стрме улице добише ванредан правац
режим једносмеран: пут за гробље -
зимске санке клизе низбрдо саме.
............................................................
...........................................................
Публике равнодушне понајвише има.
Са стреха висе леденице. Провидни бајонети.



Слично овом невремену беше оно
доба кад пуче тиква међународног
пролетаријата. Кад се гласало пушкама.
Преконоћи одрпанци у пустоши,
посташе овејани мафијаши – у речник
заведени под одредницу капиталисти дерикоже.

Социјалистички синови: пришипетље.
Стара шема по укусу актуелног система.
Транзиција: балвани на продају, хало!
Јуриш у галоп преко пањева. Суморно.

Свињске бутке у излогу: распродаја.
Мале заобљене официрске шапке.
Социјалистичка бајка првомајског славља -
форум рођака, курви. Журке првоборачких
маторих штака - ордење на кило: пушке у шошци.

Корак по корак: отромбољена кила!
У њеној кеси једно јаје за показивање.

Згуза непожељна поза код другарица.
Потпун ужитак: гледај људски у лице.

Пази како чика брије: не дрхти му рука,
све кратки потези ко да игра шах.

Прва пролетерска бригада – прегорела лицна,
у Београду напослетку трепери најдуже
ко да се деца играју прекидачем: пали – гаси.

Јебеш му матер: окиде се уже. Радници
одахните, не наваљујте! Врви од гонореје.

Сад се мишји реп вуче прашином: другови
из које рупе стигосте у престоницу?

Вечити револуционари - богови и батина.
Како сте се распали? Видите говна. Пуне каце.

Сита пастрмка: трбух јој распорен.


Понављам: када је умро друг Тито –
отворио сам широм прозор да из собе
излете муве, гладне и сите на поподневни
спровод са досадним фабричким сиренама
уместо свештеника. Небо је било плаво.
А на сахрани гужва, мноштво гладијатора,
свих фела - споредне улоге уздишу
по дужности: усирене фаце.

Пред носом је умирао
социјалистички свет. А доказ?
Братства жале ко слонови.
Прво узбуна, па на месту вољно.


Отаџбино на шта се спало.

         = из необјављених рукописа српских песника

недеља, 16. април 2017.

Smrti nema -Tajna Akademika Behtereva

понедељак, 27. март 2017.

субота, 4. март 2017.

МИРИС ТАМЈАНА / Петар Пеца Поповић

...
Шта радите када се сан оствари?
 Идете у нове снове. Зато сам ја хрлио из једног у други пројекат. Цео живот сам радио оно што волим. А то што волим, радио бих џабе. И само ме је једна ствар у животу бринула – да се не обрукам. Стално сам мислио да ништа не могу да урадим сам па сам увек налазио боље од себе.  

Да нисте мало прескромни?
 Не! Дао сам више главних уредника него Факултет политичких наука. Из свих тих новина које сам радио, телевизијских емисија... изашли су најбољи људи. Бог ме је ускратио за штошта, али ми је дао дар да проценим друге. Дао ми је очи да видим.
Сањате нови сан?
Желим да обележим места која су важна за Београд. Хоћу Николи Караклајићу да направим плаву таблу да остане траг. Да остане нешто иза Зорана Мишчевића, Душана Прелевића. Да се у Новом Саду обележи простор Мике Антића. Дугујемо себи да покажемо како историја не почиње од нас, већ да смо ми последица нечега.

Мирис тамјана

Сећам се дана када је умро Тито. У то време, ја главни уредник листа „Здраво”. Враћам се са Дрине и кажем жени да ме вози у „Политику”. Сви већ стигли, сви добили задатке, ја не. Кажу ми: „Сви ће писати, осим тебе. Миришеш на тамјан.” Ја у чуду. Сетим се да сам дан раније, у селу Дрињача, срео Горана Бреговића и он ми дао неки мирис. „Мацо, ово је за тебе”, рече он и даде ми „азаро”. И ја се напрскао. Помислим да парфем вуче на тамјан, питам жену, а она се слатко насмеја.

уторак, 14. фебруар 2017.

Rimski bunar u Beogradu - Nit' je bunar, niti je rimski!



     

ДОЛЕ ОБРАЗИНЕ! / Светислав Стефановић

Доле образине!      
Република, 15. 06. 1920.  


Успели смо да здеремо не једну од лажних образина под којима се тзв. демократе покушавају да представе свету и политичкој јавности као истинске демократе.[1] Но нећемо стати на пола пута, док их најзад сасвим не истерамо на чистину. Неће им помоћи ни то што се, у недостатку разлога, стављају у улогу сасвим недуховитих лакрдијаша, нити што заузимају позе политичких хероја онда када их цео свет види како савијају шију ни пред ким другим до пред Ст. Протићем, нити кад у ставу великих државника дају лекције у којима недостају знања најбеднијих политичких буквараца.
                Цела јавност, не мало зачуђена, гледа из дана у дан капитулације које демократе врше, напуштајући, једно за другим, своја начела, све демократске реформе, па чак и све услове под којима су, тобож, само привремено ушли у састав владе са људима с којима су до јуче готови били да поведу грађански рат. Није ли им један од главних услова био да ни у какве преговоре неће ући с владом у којој седи г. Ст. Протић, а они не само да су ушли у преговоре него су чак ушли и у владу у којој седи Ст. Протић, иако свуда по ћошковима настављају да на сва уста грде тога човека.
                Нису ли правили питање о извршењу аграрне реформе, па их се сада то капитално и неодложно питање више и не тиче и може се одложити ad calendas graecas? Нису ли њихови листови направили читаву хајку на Средишну Задругу, па јучерашња "Самоуправа" у уводнику свом доноси како су се демократски министри уверили не само о корисности него и о демократском карактеру те Задруге. Као да је неки могао посумњати да демократске банкократе неће пронаћи начина да признају демократски карактер свега што доноси профита банкама у којима су они заинтересовани? Нису ли месецима галамили да је Приврем. Нар. Представништво неспособно за рад, и да има само да спроведе изборни закон па да се растури, а сада том истом неспособном парламенту признају право да гради нацрт Устава, највеће дело и најзначајнији рад који се има да изради, и за који оно и није надлежно, но сасвим друго тело - велика, суверена Конституанта. Нису ли чак пристали да једним рђавим изборним законом ограниче права и суверени карактер Конституанте?
                И безброј других крупнијих и ситнијих капитулација које ће, ваљда, она збуњена "Демократија" покушати да представи као победе Демократске странке и демократизма? Ког типа, СХС-ког, или југословенског? Јер и у том питању тзв. демократе нису се колебале да слободну демократску Југославију жртвују за неслободно, недемократско, по аустријском мртвом моделу израђено Краљевство СХС. Разголићени и ухваћени у својим покушајима да обману свет лажним маскама демократизма они се, као бедни очајници, копрцају у лажима у које су се сами уплели. Но не помажу врдања.
                Готово би било комично да није одвише жалосно, када "Демократија" тврди да су нацрти Устава г. Ст. Протића његова лична ствар! Нацрти Устава једног од најистакнутијих политичких вођа Радикалне странке, у овом моменту стварног шефа те странке - су његова лична ствар! Нацрти Устава тога шефа странке, који је при том до јуче био шеф владе и данас је министар за Конституанту, у кабинету у коме и демократе седе - његова су лична ствар! Нацрти Устава, за чије је спровођење и привремени вршилац краљевске власти, и председник садашње владе у којој и демократе седе, изјавио да сматра за главну дужност коју влада има да сврши - то су лична ствар г. Ст. Протића!
                Нечија лична ствар била је и жеља да се монархија одржи, па су ту нечију личну ствар демократе нашли начина да ставе у свој програм као једну битну тачку и да, колико ономад, изјаве да су они убеђени монархисти. Ми смо показали колико је демократизам у опреци с монархизмом, а јасно је и за човека са улице колико су мало наше демократе остале демократе поставши убеђени монархисти.
                Могу они тако и нацрте Устава г. Стојана Протића проглашавати за личну ствар г. Стојана Протића; па цео свет види да је та лична ствар г. Протића ствар владе у којој и демократе учествују, главна и управо једина дужност владе како се изразио њен председник. И неће нико бити зачуђен ако и ту "личну ствар" демократе унесу у свој програм, као и ону прву. Зашто би, уосталом, демократе лупали главу око нацрта Устава, кад је то надлежни министар учинио, и кад је он дао нацрте сасвим демократске, као што је и средишна Задруга демократска установа и као што је, на крају крајева, и Бела rука једна демократска установа?
                Зар не, кукавна Демократијо? Него, то ништа неће сметати понеким твојим људима да по ћошковима шапућу како нису монархисти, како је обавезе према монархији дала само Демократска странка а не цела демократска заједница, како та обавеза нарочито не важи за Самосталце који су у дем. заједници , а не у Дем. странци. И тд. Па да вас човек не запита управо: ко сте ви? Доле образине, господо демократе!




[1] О демократама Стефановић пише и у тексту "Фалсификатори политичких идеја" (Република, 25. 07. 1920., 1), као и у тексту "Политички банкроти или све бољи живот и ћар" (23. 09. 1920., 1).

=извор: Светислав Стефановић
СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА
ОДАБРАНИ ПОЛИТИЧКИ СПИСИ
(1899-1943)
Приредио  Предраг Пузић

недеља, 1. јануар 2017.

Два морала / Светислав Стефановић

Два морала
Република, 10. 06. 1920.

                Када сам пре двадесет и више година први пут упознао г. М. Драшковића, био је он емигрант из Србије у коју се није смео вратити као оглашени противник тада постојећег стања. Г. Ст. Протић био је у то доба једна од жртава Преког суда, због атентата против постојећег стања. Па у чему се садашње постојеће стање тако битно на боље поправило, у чему је оно вредније и ваљаније од ранијег, да ти људи, који су онда били ватрени борци против постојећег стања данас су још много ватренији његови поборници и заступници? Баш сасвим противно је случај. Свуда у свету, па и код нас, постојеће се стање показало као преживело, негде је већ створено сасвим ново стање; а и тамо где ново није још створено оно је у стварању. Постојеће стање је данас у апсолутној декаденцији - и ти исти људи који су негда радили на његовом рушењу, када је оно имало у себи још доста животне моћи, раде данас на његовом одржању када се оно само собом неповратно руши.
                Ако се говори о разлозима, разлог за такав рад мора лежати само у моралу самих тих људи и самих партија. И он ту и лежи. морал њихов претрпео је измену: од морала народних слугу и бораца развио се (у) морал власника. Окусивши једном и више пута сласт владања, тешко је се одрећи. Чаробна реч власти чини чуда, и као највећи мађионичар она цело биће једног човека и целе странке промени у сасвим супротно.
                И још нешто. Кад г. г. Протић и Драшковић хоће да одрже постојеће стање