Два морала
Република, 10. 06. 1920.
Када
сам пре двадесет и више година први пут упознао г. М. Драшковића, био је он
емигрант из Србије у коју се није смео вратити као оглашени противник тада
постојећег стања. Г. Ст. Протић био је у то доба једна од жртава Преког суда,
због атентата против постојећег стања. Па у чему се садашње постојеће стање
тако битно на боље поправило, у чему је оно вредније и ваљаније од ранијег, да ти људи, који
су онда били ватрени борци против постојећег стања данас су још много ватренији
његови поборници и заступници? Баш сасвим противно је случај. Свуда у свету, па
и код нас, постојеће се стање показало као преживело, негде је већ створено
сасвим ново стање; а и тамо где ново није још створено оно је у стварању.
Постојеће стање је данас у апсолутној декаденцији - и ти исти људи који су
негда радили на његовом рушењу, када је оно имало у себи још доста животне
моћи, раде данас на његовом одржању када се оно само собом неповратно руши.
Ако
се говори о разлозима, разлог за такав рад мора лежати само у моралу самих тих
људи и самих партија. И он ту и лежи. морал њихов претрпео је измену: од морала
народних слугу и бораца развио се (у) морал власника. Окусивши једном и више
пута сласт владања, тешко је се одрећи. Чаробна реч власти чини чуда, и као
највећи мађионичар она цело биће једног човека и целе странке промени у сасвим
супротно.
И
још нешто. Кад г. г. Протић и Драшковић хоће да одрже постојеће стање
