...
.....
......
Да се вратимо на почетак, на почетак свих почетака, у коме је све
садржано, па и крај, који је Нови Почетак. На време када су чезнули да
се родим, када нисам био рођен, када нисам могао да се родим, јер су
моју мајку удали прерано. У време када она није могла да роди из
природмих разлога, јер јој материца још увек није била развијена. Родила
ме је носећи у појасу расковник, који су јој дале Циганке из Комше
(тамо где има самородног злата, које тече потоцима, који се уливају у
Златну реку. Циганке су моју мајку запојиле саструганим делом мушког
расковника. Циганска вештина се умешала у мој зачетак. Тако је било.
Покојна мајка није волела да о томе много прича. Са сузама се сећала те
Циганке, што је навраћала у наше село и продавала вретена, дрвене
кашике, дрвена коританца и друго. Која ју је запојила расковником.Постоји мит,и он је владао читавог
мога живота. Дошао сам из дубоке мистерије, из мита.... Из космоса. И вратићу се међу звезде.Моја душа...
(Посвећено Души са Сиријуса)
Нема коментара:
Постави коментар