Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Укупно приказа странице

Translate

Ко

Ко
(Отворен позив на сарадњу свих сродних душа!) КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима и заштићеним, нејавним, локацијама Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. Потврђени, примљени чланови Новог Друштва.... | Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001. Нека права су задржана.

Претражи овај блог

Како и зашто постати члан Новог Друштва?

Како и  зашто постати члан Новог Друштва?
Како и зашто постати члан Новог Друштва у оснивању? Поразмислите добро, пре него што одлучите да се учланите у ово Ново Друштво!! .. Оснивање Друштва СУЗ – ДИБИДрУС, удружења, које би, на известан начин наставило путем неправедно заборављеног Друштва „Суз“ (основао га професор универзитетаа Мика Петровић, познатији под надимком Алас; угашено пре више од шест деценија игром судбине), али које би у суштини било ново друштво, ново удружење, вредно је труда. Ту идеју су покренуле Заветине, које већ годинама ОВИДЉАВАЈУ своја плодна искуства сарадње са писцима, уметницима, читаоцима, добротворима. Ново Друштво не би окупљало само писце, сликаре, уметнике, музичаре, и друге, већ и обичне људе, пријатеље, све оне који то желе и који би прихватају чин обнове уопште и драгоцен српски обичај Моба. . Заветине би, наравно, у свему томе помогле. Колико могу. У ово Ново Друштво могу се пријављивати, овде, прави и стварни, блиски и далеки, пријатељи „Заветина“, Срби пре свега, али и српски пријатељи и зналци српског језика, без обзира на своју боју коже, верска и политичка, и естетска убеђења. За разлику од Групе ЗАВЕТИНЕ:Запис, где су чланови примани, не само на основу једног свог талента, већ зато што су имали још неколико, чланови Новог Друштва могу бити сви добри и заинтересовани људи широм планете. Да бисмо направили Регистар свих пријатеља, који ће остати тајна чланова и Заветина заувек, молимо, када се пријављујете, да напишете своја права имена, и надимак, ако га имате, и праву кућну адресу, као и електронску. Оно што можемо да обећамо пријатељима, то је: да ћемо им слати (без надоканде сваки нови број дигиталног издања књижевног часописа Заветине+), као и – најмање једном годишње – поклон „Заветина“ – књиге и часописе… Исто тако, могли бисмо да оснујемо и једно Коло (круг визионара), које би временом заиграло своју концентричну игру широм планете. Нисмо далеко, чини ми се, и од једног Култа визионара?Можда бисмо могли, временом, да организујемо, у Србији, на Балкану, али и на другим тачкама Земљине кугле, сусрете Новог Друштва СУЗ – Дибидус, макар једном у три године?….. Пишите нам шта мислите о свему томе… Публиковаћемо најбоље иницијативе...(М. Л.) У случају недоумица обратити се Уреднику Заветина

уторак, 14. фебруар 2017.

Rimski bunar u Beogradu - Nit' je bunar, niti je rimski!



     

ДОЛЕ ОБРАЗИНЕ! / Светислав Стефановић

Доле образине!      
Република, 15. 06. 1920.  


Успели смо да здеремо не једну од лажних образина под којима се тзв. демократе покушавају да представе свету и политичкој јавности као истинске демократе.[1] Но нећемо стати на пола пута, док их најзад сасвим не истерамо на чистину. Неће им помоћи ни то што се, у недостатку разлога, стављају у улогу сасвим недуховитих лакрдијаша, нити што заузимају позе политичких хероја онда када их цео свет види како савијају шију ни пред ким другим до пред Ст. Протићем, нити кад у ставу великих државника дају лекције у којима недостају знања најбеднијих политичких буквараца.
                Цела јавност, не мало зачуђена, гледа из дана у дан капитулације које демократе врше, напуштајући, једно за другим, своја начела, све демократске реформе, па чак и све услове под којима су, тобож, само привремено ушли у састав владе са људима с којима су до јуче готови били да поведу грађански рат. Није ли им један од главних услова био да ни у какве преговоре неће ући с владом у којој седи г. Ст. Протић, а они не само да су ушли у преговоре него су чак ушли и у владу у којој седи Ст. Протић, иако свуда по ћошковима настављају да на сва уста грде тога човека.
                Нису ли правили питање о извршењу аграрне реформе, па их се сада то капитално и неодложно питање више и не тиче и може се одложити ad calendas graecas? Нису ли њихови листови направили читаву хајку на Средишну Задругу, па јучерашња "Самоуправа" у уводнику свом доноси како су се демократски министри уверили не само о корисности него и о демократском карактеру те Задруге. Као да је неки могао посумњати да демократске банкократе неће пронаћи начина да признају демократски карактер свега што доноси профита банкама у којима су они заинтересовани? Нису ли месецима галамили да је Приврем. Нар. Представништво неспособно за рад, и да има само да спроведе изборни закон па да се растури, а сада том истом неспособном парламенту признају право да гради нацрт Устава, највеће дело и најзначајнији рад који се има да изради, и за који оно и није надлежно, но сасвим друго тело - велика, суверена Конституанта. Нису ли чак пристали да једним рђавим изборним законом ограниче права и суверени карактер Конституанте?
                И безброј других крупнијих и ситнијих капитулација које ће, ваљда, она збуњена "Демократија" покушати да представи као победе Демократске странке и демократизма? Ког типа, СХС-ког, или југословенског? Јер и у том питању тзв. демократе нису се колебале да слободну демократску Југославију жртвују за неслободно, недемократско, по аустријском мртвом моделу израђено Краљевство СХС. Разголићени и ухваћени у својим покушајима да обману свет лажним маскама демократизма они се, као бедни очајници, копрцају у лажима у које су се сами уплели. Но не помажу врдања.
                Готово би било комично да није одвише жалосно, када "Демократија" тврди да су нацрти Устава г. Ст. Протића његова лична ствар! Нацрти Устава једног од најистакнутијих политичких вођа Радикалне странке, у овом моменту стварног шефа те странке - су његова лична ствар! Нацрти Устава тога шефа странке, који је при том до јуче био шеф владе и данас је министар за Конституанту, у кабинету у коме и демократе седе - његова су лична ствар! Нацрти Устава, за чије је спровођење и привремени вршилац краљевске власти, и председник садашње владе у којој и демократе седе, изјавио да сматра за главну дужност коју влада има да сврши - то су лична ствар г. Ст. Протића!
                Нечија лична ствар била је и жеља да се монархија одржи, па су ту нечију личну ствар демократе нашли начина да ставе у свој програм као једну битну тачку и да, колико ономад, изјаве да су они убеђени монархисти. Ми смо показали колико је демократизам у опреци с монархизмом, а јасно је и за човека са улице колико су мало наше демократе остале демократе поставши убеђени монархисти.
                Могу они тако и нацрте Устава г. Стојана Протића проглашавати за личну ствар г. Стојана Протића; па цео свет види да је та лична ствар г. Протића ствар владе у којој и демократе учествују, главна и управо једина дужност владе како се изразио њен председник. И неће нико бити зачуђен ако и ту "личну ствар" демократе унесу у свој програм, као и ону прву. Зашто би, уосталом, демократе лупали главу око нацрта Устава, кад је то надлежни министар учинио, и кад је он дао нацрте сасвим демократске, као што је и средишна Задруга демократска установа и као што је, на крају крајева, и Бела rука једна демократска установа?
                Зар не, кукавна Демократијо? Него, то ништа неће сметати понеким твојим људима да по ћошковима шапућу како нису монархисти, како је обавезе према монархији дала само Демократска странка а не цела демократска заједница, како та обавеза нарочито не важи за Самосталце који су у дем. заједници , а не у Дем. странци. И тд. Па да вас човек не запита управо: ко сте ви? Доле образине, господо демократе!




[1] О демократама Стефановић пише и у тексту "Фалсификатори политичких идеја" (Република, 25. 07. 1920., 1), као и у тексту "Политички банкроти или све бољи живот и ћар" (23. 09. 1920., 1).

=извор: Светислав Стефановић
СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА
ОДАБРАНИ ПОЛИТИЧКИ СПИСИ
(1899-1943)
Приредио  Предраг Пузић

ВАМПИРИ МЕЂУ НАМА - ДОМАЋИ ВАМПИРИ

ВАМПИРИ МЕЂУ НАМА - ДОМАЋИ ВАМПИРИ
ДОМАЋИ ВАМПИРИ. - Вампири у народним пословицама Опште је познато да се Вук Стефановић Караџић готово целог свог живота бавио скупљањем народних пословица. Међу њима нашле су се и оне о вампирима: Црвен као вампир; Лети као вједогоња; Дабогда се не могао распасти у гробу! Домаћи вампири Арнаут Павле Арнаут Павле (у западној литератури познат као Арнолд Паоле) био је српски хајдук за којег се верује да је после смрти постао вампир. Сматра се да његово име „Арнаут“ означава његову војну службу у османлијској војсци, јер су хришћанске најамнике у турској војсци тада називали „арнаутима“. Вративши се, почетком 1725. године у родно село Медвеђу (по неким изворима у Мадрејгу у Мађарској), у близини Свилајнца, купивши нешто земље и оженивши се комшијином ћерком, Арнаут Павле је често знао да приповеда како се у Касовији сукобио са вампиром. Успео је да се одбрани тако што је појео извесну количину земље из вампировог гроба и истрљао се његовом крвљу, не знајући да је тиме и сам постао вампир. Кад је крајем 1725. (или 1727. године) Павле умро, сахрањен је на месном гробљу. Након његове смрти (по неким изворима тек након 20-30 година) мештани су виђали Павла како ноћу лута селом и тврдили како их посећује и дави. Због све чешћих притужби, аустријска војна управа у Београду послала је званичну комисију: комесара Јоханеса Фликингера, Бутенера и Ј.Х. фон Линденфелса, војне лекаре Исака Зигела и Јохана Фридриха Баумгертнера и једног свештеника, који су уз присуство месних старешина, отворили гробове умрлих и ексхумирали њихова тела. Нашли су да тела мртваца нису иструлила, да су им коса и нокти порасли, а да им из уста, носа и ушију цури свежа крв. Локалним Циганима наређено је да лешевима пробију колац кроз срце и одсеку им главе, а потом их спале. Опширан извештај који је Јоханес Фликингер послао у Беч и у којем је покушао да објасни поменута дешавања, објављен је у више новина у Европи и изазвао дугогодишњу дискусију о вампирима. Петар Благојевић Петар Благојевић (у аустријским изворима Петер Плогојоwитз) живео је крајем XВИИ, почетком XВИИИ века у селу Кисилова (вероватно данашње Кисиљево код Пожаревца). У то време северна и централна Србија улазиле су у састав аустријског царства (од 1718. до 1739. године). Након Благојевићеве смрти 1725. године многи из његовог села почели су, после кратке и загонетне болести, да умиру. Мештани су на самрти тврдили како им се умрли Благојевић у ноћи приказивао и давио их. Његова супруга побегла је непосредно после тих чудних збивања изјавивши да јој је у сну дошао мртав муж тражећи опанке.[1] Кад је отворен Петров гроб откривено је да му тело није иструлило, а на уснама је пронађена свежа крв. Мештани су пробили колац кроз његово срце и спалили тело. Одговорни службеник аустријске управе нерадо је допустио поступак о којем је известио надлежне власти, али је пристао због страха мештана да цело село буде уништено од вампира. ЛеЗ 0007711 Видети опширније: Вампири међу нама