МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ

МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ
МИШЉЕНОВАЦ Поглед са гробља на Старцу. Музеј под ведрим небом. ПОКУШАЈ СТВАРАЊА ЈЕДНОГ ТАКВОГ

Укупно приказа странице

Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Портал

Портал
ПоРтАл | ЗАВЕТИНЕ

Translate

Ко

Ко
(Отворен позив на сарадњу свих сродних душа!) КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима и заштићеним, нејавним, локацијама Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. Потврђени, примљени чланови Новог Друштва.... | Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001. Нека права су задржана.

Претражи овај блог

ПРЕТРАЖИВАЧ

ПРЕТРАЖИВАЧ
САЗВЕЖЂЕ З | Мрежа | ПРЕТРАЖИВАЧ

петак, 17. јул 2015.

ГАВРИЛО, ХРИСТОС И ТЕСЛА / ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГАВРИЛО, ХРИСТОС И ТЕСЛА

За истим столом
Гаврилло Принцип и Христ
Трагају за српским болом
Утонуо у таму као Ван Гогов кист

У ћутњи гледају се и знају
Колико драматично историја не постоји
Како је све сумануто на крају
На коме се Србин Србина боји

А све то на палуби галије без трновог венца
Посматра Колумбо са јајетом у џепу
Охол као ситост намењена болесном штенцу
И безочност Аустроугара на његовом репу
  
Разговор би можда кренуо и боље
Да се Гаврилу и Исусу придружио Тесла
И да је Никола упркос Христосове лоше воље
Кренуо кроз свестлост да лебди и весла

У пољу избочина и низбрдица рима
Три Јерарха Света најсветлијих равнина
Отворише врата истине сваком и свима
О томе како се у песму историја сажима и прима

Са ризиком ризика у свакој строфи
Од леда, мастила, праха и меда
Са начином спасења у катастрофи
Коме је лакше да одустане него да се преда

КОМЕНТАР

          Поезија једноставно све више измиче. Претвара се и подудара сама са собом у безличју бракова у којима, као Етида, из једног у други жанр, постмодернистички (у)скаче. Постоји, нестаје, а све то на уштрб изгубљеног идентитета. Поезија није уређен низ бројева и далеко је од магије броја Пи. Она више не уме да живи ни од својих ризика, од авантуристичких поређења мастила са прахом и медом, а ни од јединства начина „спасења у катастрофи“. Лудило поезије је свуда око непостојања, као топла крв која полагано цури и капље из носа. Бродски је то разумео верујући у начин на који је Кафка сецирао процес обесмишљеног тела смисла.