ДНЕВНИК Преображења Србије Посвећено обнови, и ономе што је - као богомољка мужјака - гута, за време парења
Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса
Ко
КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима и заштићеним, нејавним, локацијама Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. Потврђени, примљени чланови Новог Друштва.... За све остале - приступ није дозвољен. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио (до краја текуће године) слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе. Видети више | Уредник Заветина | Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001. Нека права су задржана.
Како и зашто постати члан Новог Друштва?
Како и зашто постати члан Новог Друштва у оснивању? Поразмислите добро, пре него што одлучите да се учланите у ово Ново Друштво!! .. Оснивање Друштва СУЗ – ДИБИДрУС, удружења, које би, на известан начин наставило путем неправедно заборављеног Друштва „Суз“ (основао га професор универзитетаа Мика Петровић, познатији под надимком Алас; угашено пре више од шест деценија игром судбине), али које би у суштини било ново друштво, ново удружење, вредно је труда. Ту идеју су покренуле Заветине, које већ годинама ОВИДЉАВАЈУ своја плодна искуства сарадње са писцима, уметницима, читаоцима, добротворима. Ново Друштво не би окупљало само писце, сликаре, уметнике, музичаре, и друге, већ и обичне људе, пријатеље, све оне који то желе и који би прихватају чин обнове уопште и драгоцен српски обичај Моба. . Заветине би, наравно, у свему томе помогле. Колико могу. У ово Ново Друштво могу се пријављивати, овде, прави и стварни, блиски и далеки, пријатељи „Заветина“, Срби пре свега, али и српски пријатељи и зналци српског језика, без обзира на своју боју коже, верска и политичка, и естетска убеђења. За разлику од Групе ЗАВЕТИНЕ:Запис, где су чланови примани, не само на основу једног свог талента, већ зато што су имали још неколико, чланови Новог Друштва могу бити сви добри и заинтересовани људи широм планете. Да бисмо направили Регистар свих пријатеља, који ће остати тајна чланова и Заветина заувек, молимо, када се пријављујете, да напишете своја права имена, и надимак, ако га имате, и праву кућну адресу, као и електронску. Оно што можемо да обећамо пријатељима, то је: да ћемо им слати (без надоканде сваки нови број дигиталног издања књижевног часописа Заветине+), као и – најмање једном годишње – поклон „Заветина“ – књиге и часописе… Исто тако, могли бисмо да оснујемо и једно Коло (круг визионара), које би временом заиграло своју концентричну игру широм планете. Нисмо далеко, чини ми се, и од једног Култа визионара?Можда бисмо могли, временом, да организујемо, у Србији, на Балкану, али и на другим тачкама Земљине кугле, сусрете Новог Друштва СУЗ – Дибидус, макар једном у три године?….. Пишите нам шта мислите о свему томе… Публиковаћемо најбоље иницијативе...(М. Л.) У случају недоумица обратити се Уреднику Заветина
недеља, 29. август 2021.
петак, 27. август 2021.
Уз "КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА"
КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА
На крају скренуо бих пажњу, да је ова књига углавном настала укључивањем неколико сродних књига мањег обима, које сам објавио минулих година. Ово издање сматрам заокруженим. Дата су обавештења одакле је шта овде прештампано. Евентуалног читаоца ове књиге, који није био у прилици да чита та издања на основу којих је састављена ова књига, највише ће занимати, да ли сам шта, и зашто, и колико променио у прозама које су ушле у ово издање. Рећићу само то да сам понешто изоставио… (….)
Не пишем мемоар. Не одајем још увек тајне уобличења ни ове ни других мојих књига.7
(НАПОМЕНА ПИСЦА) (Бела Тукадруз)
И неколико других напомена, других, најближих
* *
(....)
* Ово „треће, у много чему промењено издање“ по изричитој жељи писца, сматра се коначним. Лукић је, на известан начин, наставио Вашаре Хипербореје“ пишући неколико нових романа, а пре свега, књиге „Legura frmosa“ и „У друштву пустињских лисица“ (где се појављују и неки од јунака Вашара Хипербореје“). …….
4 БЕЛЕШКА О ОВОЈ КЊИЗИ. – Осим две последње приче у овој књизи, Лукић је
већину проза овде публикованих објавио последњих неколико година.
Пружио је прилику Другачијој Србији да проговори кроз његов редак и
плодни приповедачки дар. (…)
Вредност ове књиге није само у конструкцији већ и у
истинољубивости.Једноставно и убедљиво писана, ова књига се упија у дух
читаоца. Други део ове књиге, надам се да ће се са мном сложити
евентуални будући читаоци, открива и један смели поступак и увид у оно
друго нефотогенично лице Србије… (Друга Србија, стр. 93)
5 Бавећи се нумизматиком. Чистим фиоке и претинце. Ево Једног женског
лика, који је својим наличјем подстицао најнемирније помисли у мени;
гурајући ме годинама у најдубље ћутање и повлачење у себе. Задала ми је
неколико удараца. Били су то подмукли ударци. Пет удараца првих, били су
врло болни. Да ли је могућа толика концентрација зла у једној жени? Да
ли је она нормална? Не знам; можда је боловала од неке теже душевне
болести. Деловање свих тих пет удараца било је дуготрајно.Споро сам
улазио у траг истини о тој жени, али у сваком злу има и понешто добра;
осетио сам дубину великих болова, неописивих понижења; велики болови су
велики одмор; они не оптужују и не хуле; они прислушкују. Њен карактер
је налик иа ископан, проклети новац. Водио сам дневнике упорно, они су
неговали моју бол и моју тугу, као љубавница своју. На основу тих
дневника могао бих да напишем најпустоловнији роман о тој најчуднијој
вези у мом животу. То је једно гнусно, готово морбидно искуство, и са
њим треба поступати као са великим (т)умором. То није била љубав; то је
било нешто много перфидније и подмуклије. Но баш то искуство ме је често
доводило до дна многих ствари… (Усамљено дрво, 1, Београд, 2002, стр.
130 – 131 стр.)
6 Берђајев је знао моју муку и радост, Виктор Шкловски, Василиј Розанов, Николај Велимировић, иако их никада нисам сусрео лично…
Одвратни су ми гордост, мржња и дивљаштво, безбоштво, кривоверство,
грабеж, свако богохулство и свако нечовештво; гадим се – културе! То
ново незнабоштво и ново идолопоклонство, које у српској књижевности
царује већ деценијама, није могло довести до треће религиозне епохе
стваралаштва, већ само до хијерархија, које су лажне и мрске Господу.
Довољно је да отворим ма које новине, ма који часопис; и да видим колико
су сви замађијани од ђавола. Не треба да прелистам суботњи културни
додатак „Политике“, или рубрику за културу ма кога другог српског
дневног или недељног листа, па да се суочим са мастодонтским чудовиштима
перфидне идолатрије. Немам илузија да ће се ишта скоро променити на
боље. Култура ће овде још деценијама побеђивати. Док се замађијани од
ђавола народи не спасу најновије идолатрије, неће почети скрушено и
уздисајно да се моле једноме живоме Богу у Тројици, Оцу и Сину и Светоме
Духу… (исто, стр 125)
7 Мада сам, понегде, и успут остављао трагове који противурече овоме. На пример:
…Беле брезе – гране белих бреза – блистају окупане сунцем. Видим
кроз прозор Библиотеке. Позадина им је модра као џветови перунике…
Укуцао сам 55 страна Друге књиге Пуштања воде мртвима за душу, и треба
да наставим даље, уз Божју помоћ, верујем. То је тек 1/4 будућег текста.
Прави рад – тек предстоји. Адаптирам текст, који је био спремљен за
шшампу још 1987 -1991. нећу уништити… Да 6и неко (неко други или ја),
касније, могао да види, сагледа, све те, сада невидљиве, у коначној
верзији прикривене, Тајне уобличења. Можда ћу до краја марта, или
средине априла, успети да највећи део адаптација окончам? Не треба
журити. Коначну редакџију и корекцију начинићу, највероватније, током
месеца труљења. … (исто, стр. 102)
То су ствари за неке друге књиге….
Видети више >>>>>>>>>>>
четвртак, 26. август 2021.
среда, 25. август 2021.
понедељак, 23. август 2021.
среда, 11. август 2021.
уторак, 10. август 2021.
недеља, 8. август 2021.
субота, 7. август 2021.
петак, 6. август 2021.
Примљено ЈУЧЕ
ПИСМО
"PARLER"
06.08.2021. 23:17 (пре 6 сати)
* *
This email was sent by: Parler
| |||||||||
|
|||||||||
|
|
* *
| |||||||||
| |||||||||
Овај емаил је послао: Парлер
* *
четвртак, 5. август 2021.
среда, 4. август 2021.
понедељак, 2. август 2021.
Читајте INFORMER или, можда, reddit? (Дно дна!)
ЕВО ШТА ДРУГИ ПИШУ
Ustaša Hrvat dželat VS pravoslavni srbin
Слажем се са епископом да премало људи долази да посети место страдања ,али исто тако сам изненађен како се палите на насловима из Информера
Neznam sto je nas narod zaboravio njihove kriminale i jos dan danas hrvati podrzavaju ustase. Sramota sto im oprostili.
Не знам ,ја сам увек за то да се радије остане у Србији ,него да се иде на њихово море . И ми можемо да направимо да нам земља буде туристичка атракција, само треба воље
Pa da ali zato imamo helenicku bracu u grckoj. Cak i turci iole su dobri. Dovoljno su civilizovani a ne kao hrvati
Evo druga godina kako idem Rab/Rovinj, nula incidenata, i to sa BG tablama. Možda ne bi bilo loše da potražiš stručnu pomoć za tu nacionalističku mržnju koju gajiš, nije zdravo, valjda ćeš da proguraš kroz šta god te muči. Pozdrav iz Rovinja.
U maju ove godine moja grupica planinara se parkirala kolima u Karlobagu kraj mora. Nigdje nikoga na parkingu osim nas.
Prilazi mi lik u flip-flop papučama i zakači me ramenom (iako prostora ima previše) a onda stane pored kola mog kolege i pljune u njegovom pravcu.
Nismo navijači, nismo imali zastave i pravili galamu. Čak nismo ni neka mlađarija, više je žena bilo.
Nisam nacionalista i operisan sam od nasilja al' eto... Dobrodošlica....
Fala vam na gostoprimstvu i vidimo se nikad. Dođite u Bgd da se osetite ko ljudi i turisti.
Da li misliš da u Beogradu nema budala koje će da pljunu tek tako? Pretukli su mi drugara rodom iz Slavonije jer su MISLILI da je Hrvat! Čuj - mislili!....
itd. - итд. Зар тиме да ми започне ово јутро?
Извор: >>>>>>>>>
|
||
| Ustaša Hrvat dželat VS pravoslavni srbin | ||
| Read More | ||
недеља, 1. август 2021.
NEMRUT DAĜ / i tunel za Had / putopis SJEVERNA MEZOPOTAMIJA (5. dio)
ВАМПИРИ МЕЂУ НАМА - ДОМАЋИ ВАМПИРИ
ДОМАЋИ ВАМПИРИ. - Вампири у народним пословицама Опште је познато да се Вук Стефановић Караџић готово целог свог живота бавио скупљањем народних пословица. Међу њима нашле су се и оне о вампирима: Црвен као вампир; Лети као вједогоња; Дабогда се не могао распасти у гробу! Домаћи вампири Арнаут Павле Арнаут Павле (у западној литератури познат као Арнолд Паоле) био је српски хајдук за којег се верује да је после смрти постао вампир. Сматра се да његово име „Арнаут“ означава његову војну службу у османлијској војсци, јер су хришћанске најамнике у турској војсци тада називали „арнаутима“. Вративши се, почетком 1725. године у родно село Медвеђу (по неким изворима у Мадрејгу у Мађарској), у близини Свилајнца, купивши нешто земље и оженивши се комшијином ћерком, Арнаут Павле је често знао да приповеда како се у Касовији сукобио са вампиром. Успео је да се одбрани тако што је појео извесну количину земље из вампировог гроба и истрљао се његовом крвљу, не знајући да је тиме и сам постао вампир. Кад је крајем 1725. (или 1727. године) Павле умро, сахрањен је на месном гробљу. Након његове смрти (по неким изворима тек након 20-30 година) мештани су виђали Павла како ноћу лута селом и тврдили како их посећује и дави. Због све чешћих притужби, аустријска војна управа у Београду послала је званичну комисију: комесара Јоханеса Фликингера, Бутенера и Ј.Х. фон Линденфелса, војне лекаре Исака Зигела и Јохана Фридриха Баумгертнера и једног свештеника, који су уз присуство месних старешина, отворили гробове умрлих и ексхумирали њихова тела. Нашли су да тела мртваца нису иструлила, да су им коса и нокти порасли, а да им из уста, носа и ушију цури свежа крв. Локалним Циганима наређено је да лешевима пробију колац кроз срце и одсеку им главе, а потом их спале. Опширан извештај који је Јоханес Фликингер послао у Беч и у којем је покушао да објасни поменута дешавања, објављен је у више новина у Европи и изазвао дугогодишњу дискусију о вампирима. Петар Благојевић Петар Благојевић (у аустријским изворима Петер Плогојоwитз) живео је крајем XВИИ, почетком XВИИИ века у селу Кисилова (вероватно данашње Кисиљево код Пожаревца). У то време северна и централна Србија улазиле су у састав аустријског царства (од 1718. до 1739. године). Након Благојевићеве смрти 1725. године многи из његовог села почели су, после кратке и загонетне болести, да умиру. Мештани су на самрти тврдили како им се умрли Благојевић у ноћи приказивао и давио их. Његова супруга побегла је непосредно после тих чудних збивања изјавивши да јој је у сну дошао мртав муж тражећи опанке.[1] Кад је отворен Петров гроб откривено је да му тело није иструлило, а на уснама је пронађена свежа крв. Мештани су пробили колац кроз његово срце и спалили тело. Одговорни службеник аустријске управе нерадо је допустио поступак о којем је известио надлежне власти, али је пристао због страха мештана да цело село буде уништено од вампира. ЛеЗ 0007711 Видети опширније: Вампири међу нама