ГДЕ СУ?

001 

На буњишту, између штале и свињца (бивше штале, бившег свињца), до скоро смо хранили мачке, - нема их више. Где су?
У тзв. Породичном кругу (Кругу сунца, на средини дворишта, хранили смо два пара гугутки), од како смо се вратили у Србију - скоро месец дана, пре увођења ванредног стања. Све до пре неколико дана. Нема их, комшије, знате ли где су?
Гледам небо крајем јутра - плаветно без иједног облачка, и само понегде, источно, у висини, пролећу ретке ласте.
И узнемирено велико јато голубова Пере Гиге.
Ако и то јато голубова нестане као мачке и гугутке ускоро, бежим у шуму. Где не делују оне сотонске 5Г антене...
Појавили су се после десет неки мали облаци бели из правца Београда и шире се уз Мораву и низ Дунав...
Леп је дан, али каква ће бити ноћ?
      Тачно у подне.
       Стигле дневне српске новине. Прелиставам. Као људи - глувонеми. Не, глувонеми имају очи, а већина дневних новина је или слепа, или зрикава, или највеће смеће које сам до сада видео. Срам вас било, више нисте ни за пољски нужник...
    Не шаљите ми књижевне часописе, знани и незнани. Ако су као ово пристигло штампано смеће. Ако немају очи. И ако су им запушена уста. Не примам...Не шаљите ми ни ваше књиге, ако лажу, ни ваше рукописе ако заобилазе као киша око Крагујевца...