Каже једна од седам-осам пословица које је забележио наш најпознатији сакупљач народних умотворина.
Зашто је то тако?
Зашто само осам пословица о лажи? Зашто их нема мало више? Зато што овај народ воли лажи, нарочито шарене политичке, и друге?
Обичних лажова, наравно, има хиљадоструко више него пословица о тој склоности. А није ни број Великих лажова код нас за потцењивање.
Ко велике и мале лажи раскринкава?
Лажов лажова брани - чуо сам негде успут.
Зато има много више примера, очигледних, и мање очигледних, и јуче и данас.
У НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ СРБА НА КОСОВУ - Говорне народне творевине - приредио Др Владимир Бован - Јединство, Приштина, 1980 - одлична књига у много чему - узалуд тражим пословице о лажи.
Нема их! Зашто?
Има других, изврсних: Ћар и зарар браћа су. Фали село а живи у град. Човек је без жене јетим. Човек се бије сас лакрдију, а во сас ступац. Или: Пијаница пијаницу тражи.
Код Вука, опет, више има пословица о пијаном и трезном. (Пијаној снаши мили ђеверци. Пијаном човеку не метну ласно локота на уста... У Звижду, Срби добеглице са Косова кажу: Што ти трезан мисли, то ти пијан каже!)
Наивни се чуде, данас, што народ, иако пишти као гуја у процепу, све више се повлачи у себе, ни да бекне.
(Не може од Маски!)
Шта народ може да види, Српски, последња два века, или од памтивека? Монструма, вампира, старог или новог јањичара што - какао забележи Караџић - пије крв на памук ? "Кад ко лијепијем ријечима забашурује оно зло што чини; особито се говори за поглаваре и управитеље" (Српске народне пословице - Просвета, Београд, 1969, стр. 229) .
Је ли то одговор на питање из наслова?
Нема коментара:
Постави коментар